Прековић: Режимске приче о хибридном рату и новом Евромајдану служе само за прикривање корупције

      Да ли је то Олаф Шолц, са којим Александар Вучић договара ископавање литијума у Србији за потребе немачке аутоиндустрије? Да ли је то можда француски председник Емануел Макрон, од кога Александар Вучић купује авионе? Да ли је то можда амерички амбасадор Кристофер Хил, који са Александром Вучићем отвара деоницу Моравског коридора, док у Београду трају студентски протести? Да ли су можда у питању Александар Сорош са којим се Александар Вучић радо састаје и Бил Клинтон чијој је фондацији Вучић поклонио два милиона долара? Или су у питању његови саветници Тони Блер и Герхард Шредер?

Када све то имамо у виду, јасно је да нити постоји хибридни рат против Србије нити се спрема нови Евромајдан. То су замене теза које представници режима користе у сврху мобилизације свог чланства и симпатизера, како би покушали да се одрже на власти и не одговарају за криминал, корупцију и издају свих српских националних интереса. Оно што у Србији постоји јесу студентски протести и блокаде, са којих се захтева одговорност за погибију 15 људи у Новом Саду, а што је директна последица корупције и намештених, али и нестручно изведених радова.