Зоран Павловић: Видовдански дух и студенти
У сусрет још једном Видовдану опет се у јавности јавља мисао да овај велики празник има неко посебно место у српској свести. И тако је вековима, увек пред Видовдан наш народ се сети великог боја и великих песама о Завету, о јунаштву и издаји, о Богу и људима. Али не само да се сети, већ поучен прошлошћу увек нешто и очекује, баш везано за тај дан. Сада се очекује нешто од српске младости.
Студентска побуна је пробудила Србију. Деценијама смо очекивали нешто тако, али изгледа није било време. Генерације које су одрастале у комунизму и непосредно по његовом паду, које су васпитаване на другачијим узорима, без националне свести, без верског утемељења, нису могле да изврше никакву крупну промену, а најкрупнија је промена духа. Из ње се рађају све друге промене. У тим генерацијама само је понеко могао, промислом Божијим, нешто да сазна и остави траг за даље. Већина је попут бесловесног стада ишла за лажним вођама задовољавајући се мрвицама са њиховог стола и очекујући од живота само задовољење основних материјалних прохтева. Већина је проводила живот несвесна своје пролазности, а гоњена себичном таштином која учи да је свако само себи битан. То су живеле генерације. Све до ове данашње.
Студентска побуна је крик младости. На нови начин и ова генерација се бори за косовске идеале Лазара и Обилића, за исте оне идеале на којима су вековима васпитаване генерације Срба. Правда, истина, слобода, жртва за ближње, то су те велике речи које одзвањају и у главама ове нове младе радости, исто као што су надахњивале Лазареве витезове. Дух Видовдана се тако, свесно и несвесно и ове године и у овим догађајима нашао међу Србима као идеја водиља. И они који га нису свесни, владају се по њему јер другачије не могу. И они који међу овом омладином на речима имају неку другу животну филозофију, прихватају видовданску етику и владају се по њој. Другачије код Срба не може. То је архетип, записан у закону живота српског народа.
И у заблуди су они који очекују неку краткорочну победу овог студентског устанка, на пример смену власти и ништа друго. Не, то није циљ. Права снага ове буне је духовна револуција која значи повратак вредностима правде, истине, слободе и жртве за ближње. То је победа, то је видовдански дух, то је закон живота српског народа. На тим темељима треба да се гради будућа Србија. Она висока, племенита, Лазарева.
Зоран Павловић
Потпредседник Двери
