Зоран Павловић: Дилеме конзервативаца
Власт је у протеклој деценији успела пропагандом да усмери један део гласача који припадају конзервативној групацији да размишљају онако како њој одговара. Ти гласачи нису присталице власти, али су још већи противници прозападне опозиције. Они би најрадије гласали за неког трећег, што и чине углавном, али тиме само помажу актуелној власти да опстане јер ти „трећи“ немају снагу да нашкоде режиму. Тако се ти уситњени гласови бацају, што режим и хоће. Ма колико они говорили да им ова власт не одговара, у суштини раде оно што иде на руку истој тој власти. У разговору са њима могу да се препознају ставови са опскурних таблоидних телевизија иако се они куну да то не гледају.
Постоји неколико спинованих ставова које такви гласачи заступају.
- Претходна власт је била лоша – став још од 2012, поновљен безброј пута, још увек је врло битан у њиховом размишљању, иако је прошло много година, иако су кључни људи из тог времена већином или ван политике или су прешли у садашњу власт. Тек понеко је данас опозиционар, а већина садашње опозиције, генерално, сачињена је од нових људи.
- Опозиција је прозападна и либерална, док ова власт ипак нешто добро ради – ово је у првом делу делимично тачно, али у другом није. Сваком конзервативцу не одговара либерална опција, али не стоји да ова власт било шта ради добро, посебно на националном пољу, што може и да се врло лако докаже.
- Несхватање да уситњеност опозиције погодује власти и обезбеђује јој опстанак – у овом недемократском режиму једно од средстава коју власт користи за опстанак је разбијање опозиције, што чини потенцирајући идејне разлике. Део конзервативаца се „пеца“ на то, не схватајући да у недемократском систему нема простора за такве поделе јер нико нема могућност да слободно изрази свој став.
- Несхватање да је данас на власти недемократски режим – ово неки не умеју да виде, док неки виде али не желе да размишљају о томе јер их је страх од нечег другог. Има и оних који не желе да им се ремети лични комфор таквим озбиљним питањима.
- Свака власт је лоша, нико не ваља, гледам свој живот – ово је један од омиљених дефетистичких ставова који власт шири јер овај став доводи до апстиненције на изборима, а што оставља тренутну екипу на владајућим позицијама. Овај став углавном заступају конзервативци који се врло мало интересују за политику и који чекају неког спасиоца који ће се помучити уместо њих.
- Све је завера, све је режирано, не могу ништа да променим… – ово је омиљена кафанска прича Срба. Све је договорено, постоји неки план, сви нас мрзе… И ово производи апстиненцију.
- Ко је на студентској листи – ово је нови спин, такође пуштен из кухиње медијских спин мајстора власти, који доста добро делује на конзервативно бирачко тело. У овом политичком тренутку је и најбитнији „аргумент“ за апстиненцију или за давање гласа некој од лажних десничарских опција, што је у најави. Сада је властима једини прави противник студентска листа, што показују сва објективна истраживања. Зато су све ресурсе усмерили ка дискредитовању потенцијалних студентских кандидата. Народ се плаши неким небитним ликовима који немају никакву подршку нити могу икада у демократским условима да буду на некој битној државној функцији. Али стварање страха је стари начин очувања власти, знамо из историје.
Конзервативни гласачи се хватају за аргумент „ко је на студентској листи“ као за последњу сламку када им сви претходни аргументи пропадну. И не могу или не желе да схвате да то уопште није битно. Ако гледамо из угла конзервативног гласача, постоји више аргумената за прихватање те листе:
- Студентска листа једино може да доведе до промена;
- На тој листи мора да буде више заступника конзервативне опције од оних либералних, јер је у народу па и међу студентима, конзервативна опција доминантна;
- Победа те листе довела би до прелазног периода у коме би се створили демократски услови за нове слободне изборе;
- Та нова прелазна власт не би имала мандат да доноси крупне одлуке;
- Та нова прелазна власт и не може, чак и када би хтела, да нешто поквари јер је садашња власт већ направила стратешки лоше потезе пре свега на националном пољу, где најпре мислимо на положај Косова и Метохије;
- На првим слободним изборима највећу шансу да победи имала би нека конзервативна опција јер је српски народ у суштини конзервативан.
Дакле, из конзервативног угла постоји више аргумената за подршку студентској листи. Власт је свесна тога и зато се труди да спиновањем унесе забуну, док на другој страни припрема лажне десничарске листе које ће се потрудити да откину студентима који проценат и тако омогуће опстанак власти. У случају да буде пат позиција, задатак тих лажних листи биће да не уђу у коалицију са студентском листом. Ово су врло могуће опције.
Сви искрени конзервативци треба да се радују променама. Нема разлога за страх од будућности и од сучељавања са левим и либералним опонентима. Снага конзервативне мисли је много јача, што ће се видети у расправама на ослобођеним медијима.
Зоран Павловић
Потпредседник Двери
