Ружичић: Легализација или ипак не?

      Пратећи хронологију догађаја на првом месту указујем да је председник Републике, негде крајем септембра 2025. године, најавио нови Закон који ће омогућити да се легализује на хиљаде нелегалних објеката по поједностављеној процедури.

Након најаве председника Републике, Народна скупштина Републике Србије доноси Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, којем председник Републике (а ко би други) даје назив „Свој на своме“.

Као неко ко је адвокат и ко се у виду „заната“ бави законом и пружањем правне помоћи, имам моралну обавезу да свим својим клијентима (што данима и радим) као и свим грађанима Републике Србије укажем на још једну превару председника Републике и владајуће хоботнице оличене у Српској напредној странци.

Када кажем превара на шта тачно мислим? Мислим на то да у овом тренутку и по овом Закону НИКАКВЕ ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ неће бити! Како? Просто и једноставно, Законом који је донет и на који се медији позивају, најављујући да од сутра почиње предаја докумената за легализацију, није прописана (уређена) легализација објекта, већ се говори о УПИСУ ПРАВА СВОЈИНЕ на објекту и земљишту испод објекта и то само и искључиво за оне објекте који нису уписани до сада у катастару непокретности.

Зар упис права својине и легализација није исто? Па, НИЈЕ! Покушаћу да поједноставим. Наиме, уписом права својине код надлежног регистра (Катастра) се стиче право својине над одређеној непокретности (стан, кућа, плац,…), а легализација значи да објекат има све потребне дозволе (грађевинску, употребну,…), те је циљ, односно стварна могућност новог „Вучићевог закона“ упис права својине, а не легализација, односно овим законом се објекти који реално постоје на „терену“ а који су за катастар „невидљиви“ преводе у „видљиве“, а да при том ти објекти и даље буду нелегални. Предајом документације од стране грађана-лица и уписом права својине у катастар непокретности ти објекти постају видљиви за Катастар, те лица која су предала документацију постају носиоци права својине на таквим објектима и исти се по слову Закона могу наћи у правном промету (продавати нпр.), али такви објекти неће бити легализовани, односно неће имати статус да су изграђени са грађевинском и употребном дозволом, а управо постојање грађевинске и употребне дозволе је легализација објеката. Једноставно, када се каже да је објекат легализован, то значи да он има све потребне дозволе! Новим законом, у катастару, ти „нови“ објекти биће уписани у својину одређеног лица, али неће бити легализовани, односно за њих, по овом Закону неће бити издавана употребна дозвола.

Владајући режим под велом „легализације објеката“ грађанима нуди САМО упис права својине на објектима по поједностављеној процедури и за „мале“ паре, док са друге стране ти новоуписани објекти у катастру остају нелегални, што ће у будућности захтевати неки нови поступак кроз који се мора проћи како би објекат био легализован и што ће изискивати нове трошкове када дођемо до „стварне“ легализације објеката.

Такође, сви поступци легализације објеката који су се водили по до сада важећим законским прописима су ОБУСТАВЉЕНИ до даљњег, са неизвесном будућношћу када и под којим условима ће се наставити, па можемо замислити колико је апсурдна ситуација да неко ко је прошао целу процедуру легализације објекта сада остаје без исте, јер су сви поступци због примене новог Закона који не уређује питање легализације, обустављени.

Циљ овог закона није заштита обичног грађанина, нити брига о његовим објектима, већ још једна у низу превара председника државе и владајуће странке са циљем убирања новца за потребе владајуће хоботнице, те је и те како реално очекивати да ће власт, а све зарад новца који им је потребан, ићи и на повећање пореза на имовину, јер за очекивати је да ће много грађана „насести“ на причу о легализацији, па ће уместо легализованог објекта добити само уписано право својине на објекту са готово сигурним повећањем пореза на имовину.