Данас, на Међународни дан матерњег језика, грађани Србије имају разлог за забринутост, а не за славље. Србија се налази на последњем месту у Европи по недељном броју часова матерњег језика у школама – пет и мање часова. То није статистичка грешка, већ јасан показатељ односа актуелне власти према образовању, култури и националном идентитету.
Док у Аустрији ученици имају 7 часова немачког језика недељно, у Бугарској чак 8 часова бугарског, у Чешкој од 7 до 10 часова чешког, у Данској од 6 до 9 часова данског, а у Немачкој од 5 до 7 часова немачког – Србија своју децу лишава основног алата за мишљење, изражавање и очување сопственог идентитета.
Матерњи језик није споредни предмет. Он је темељ културе, историјског памћења и националног достојанства. Народ који запостави свој језик, запоставио је и себе. Смањивање фонда часова српског језика представља дугорочну штету која се неће мерити само бројем лекција, већ квалитетом образовања и свешћу будућих генерација.
Стратегија развоја школства није скраћење часова на 35 минута, што предлаже председник државе, већ као једна од мера мора бити повећање броја часова српског језика у школама и јасна идеја како очувати језик и писмо.
Јер ако не чувамо свој језик – шта онда чувамо?
Гордана Маринковић Савовић
професор Српског језика и књижевности
члан Председништва Двери
© 2022. Српски покрет Двери