Search

Зоран Павловић: Ширење лажних вести

Један од начина да се смањи рејтинг политичких конкурената је ширење лажних вести. Од човека до човека, од славе до славе, од кафане до кафане, без помпе и подршке великих медија, лажне вести налазе свој пут до знатижељних ушију. „Аха, значи о томе се ради“ – најчешћа је реакција слушалаца лажних вести. Обавезно уз вест иде: „рекао ми је поуздан човек“, који је то наводно лично видео, чуо, или је чуо од неког „поузданог“…

       Ко то ради? Како функционише тај механизам? Убеђени смо да је један модел планиран, а то је смишљено протурање дезинформација од стране људи који су за то задужени. Који су то људи и ко их је задужио не можемо да докажемо јер они не остављају визит карте, а и не желимо да се користимо њиховим методом „рекао ми човек“. Али знамо добро, на основу историјских извора, шта је у прошлости чињено у ауторитарним друштвима 20. века, па и код нас. Знамо ко то може да ради. А сувише има сличности да би било случајно. А ти, читаоче, размисли мало.

Постоји ширење лажних вести о опозицији од стране конкурентске опозиције, што нам је донело демократско друштво.

Постоји ширење лажних вести због личне неинформисаности, незнања и несхватања политике. То је када вам приђе обичан поштени човек који прати политику али не разуме како функционише систем. И тако обично дође до нетачног закључка, кога преноси даље, доводећи у заблуду друге, такође неуке и неинформисане. Таквих је много.

Сви људи, па и ови који живе на нашим просторима, воле да слушају и преносе непроверене информације. Неко смисли, из овог или оног разлога, а онда гомила преноси не размишљајући о истинитости ни о последицама по жртву лажних вести.

Покрет Двери и посебно Бошко Обрадовић су годинама предмет лажних вести, како оних са великих медија које је власт отворено ширила, тако и оних малих, уличних, кафанских, подмуклих трачева који иду од уха до уха. Наслушали смо се свакојаких фантазија, добро се смејали њиховом бесмислу, али и осетили горак укус јер те дезинформације не могу лако да се оповргну пошто је немогуће доћи до сваког лаковерног човека и објаснити му шта је истина.

Како се борити против ове пошасти? Само поштеним радом и гледањем право у очи. Оно што нама у покрету Двери даје снагу да изађемо пред свакога су дела из дуге историје од преко 27 година. Она не могу да се избришу, а њиховом анализом лако може да се закључи шта Двери и данас желе на политичкој и уопште друштвеној сцени. Ако су неки заборавили или нису чули шта су Двери радиле од 1999. године, могу лако да се увере у данашњу принципијелну опозициону политику која се огледа у максималној подршци студентима без икаквих интереса и захтева. Желимо да помогнемо српској младости да уреди систем што смо, у нешто другачијим варијантама, желели од почетка. А после, у уређеном друштву, можемо изнова да ширимо идеолошку концепцију хришћанског конзервативизма. Ко не верује, нека помно прати шта радимо. Али нека прати и друге и сазнаће много о њима.

Разлоге за ширење лажних вести о покрету Двери имају и власт и опозиција јер им Двери сметају као најозбиљнији идеолошки противник:

  • Двери могу да се похвале изворном идеологијом ових простора, оном на којој је утемељен српски народ и која може, као таква, до дође до многих искрених душа, а то би пореметило позиције осталих.
  • Двери раскринкавају идеолошке заблуде либералног европејства и лажног патриотизма.
  • Двери информишу јавност о лажној опозицији која стварно ради у интересу власти, што је сада баш видљиво у понашању странака које су најавиле излазак на изборе насупрот студентској листи и које ће тако умањити резултат те листе која једино има шансу да обори ову власт.

 

И ту је сва истина. И некада и данас неки морају да измишљају и шире лажи и клевете. Нажалост, под удар лажних вести долазе и добронамерни, својом или туђом вољом.

Зоран Павловић

потпредседник Двери

Подели објаву
Facebook
Twitter
WhatsApp
ВКонтакте
Telegram
Email
Print
Остале објаве

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: