Горан Миленковић: Може ли се тортури и хајдучији Електросевера стати на пут?

        Наиме, опште је позната чињеница да грађани севера, па и целог КиМ, годинама уназад, нису плаћали електричну енергију, што у неку руку и јесте и није било оправдано али су сви били свесни да је то стање, у принципу, краткорочно и неодрживо и да ће електрична енергија једног тренутка морати да почне да се плаћа. Што такође није спорно и са чиме се велика већина грађана и слаже.

Но, проблем настаје почетком 2024. године када Електросевер проблему дистрибуције и наплате електричне енергије приступа јако непрофесионално, траљаво, тенденциозно, бахато и осионо. Чињеница је да су почетком 2024. године потрошачима на северу КиМ почели да стижу рачуни, од неког новог, грађанима непознатог предузећа, са углавном паушалном проценом потрошње и у многим случајевима пренадуваном потрошњом и финансијским задужењем потрошача, без претходног транспарентног пресека стања на терену. Наиме, у том процесу је било свакојаког јавашлука и тенденциозности, у смислу да се није транспарентно извршио пресек стања потрошње и стања исправности електричних бројила.

По пријавама и жалбама, у последње две године, великој већини грађана су стизали пренадувани рачуни, док појединци нису имали никакву потрошњу на својим бројилима и за које се основано сумња да су им иста у претходном периоду била искључена па потрошња није ни регистрована и такви су добијали ниске рачуне, наводно само за паушал. Таквима је Електросевер углавном опростио потрошњу електричне енергије, јер није регистрована, па је заправо и нема. По томе, испада да су поштени или пре наивни грађани, који су могли а нису искључили електрична бројила, данас, неспособношћу Електросевера, доведени на ивицу егзистенције и на сам руб пропасти, јер су им задужења толика да их је немогуће сервисирати, чак ни путем кредита, на шта су многи грађани већ принуђени а неки ће тек бити. По мишљењу потрошача, Електросевер их је тенденциозно довео у стање дужничког ропства, из кога се многи неће моћи извући јер није у старту са свим потрошачима ступио у контакт, обавестио их о промени правног статуса и са истим потписао уговоре о међусобној сарадњи. А што му је био основни задатак у тој ситуацији.

Напротив, већ две године, Електросевер каже да је редовно слао (нереалне и пренадуване а можда и туђе) рачуне на чијој наплати није инсистирао у самом почетку задужења, рецимо у прва два-три месеца, већ је две године ћутао, да би од прошле јесени, кренуо са репресивним искључењима по сваку цену, без да потрошачима пружи могућност провере и потрошње и потраживања за евентуалну потрошњу и апсолутно не водећи рачуна о социјалном статусу својих дужника. Тако у општини Лепосавић, у последњих шест месеци, имамо свакодневне случајеве искључења струје потрошачима који још увек нису потписали никакав уговор са новим дистрибутером, а на терет им се стављају задужења од пре две године, која су јако упитна из много разлога.

Чињеница је да се у великом броју случајева ради о бројилима која су неисправна и стара по 50 и више година и да ниједно од бројила у међувремену није баждарено, што аутоматски доводи у сумњу очитану (ако је читана а није у икс случајева) и задужену потрошњу електричне енергије. С друге стране, грађани се с правом питају зашто то баждарење и најављена замена нових електричних бројила није прво урађена, зашто после тога нису транспарентно потписани уговори и онда започета редовна наплата? Овако је најосетљивија социјална категорија становништва доведена у безизлазну ситуацију- или плаћање пренадуваних рачуна (две, три па и више хиљада евра, што је немогуће и неодрживо) или искључење по сваку цену. Простора за било какав договор, проверу или реално умањење рачуна, Електросевер својим клијентима не оставља, јер је то, како кажу, наређење одозго. А кад потрошачи питају ко је тај одозго, наиђе се на зид ћутања и једноставно нема разумевања са те стране.

Такође, велика замерка потрошача је и то што Електроевер не одговара потрошачима на бројне писане примедбе, приговоре и доказе о нерегуларностима и пропустима на терену. Грађани се жале да су у сеоским срединама домаћинства такође оптерећена огромним рачунима, где или нико не живи или је потрошња на месечном нивоу од 10,15,20 или максимално 50 киловата, а рачуни су и по неколико хиљада евра. У тим срединама инфраструктура је таква да струје углавном више и нема него што је има, па је тиме сумња у реалност задужења потрошача израженија и оправданија.

Грађани су због овакве ситуације и оваквог непрофесионалног понашања Електросевера толико исфрустрирани, обесправљени и понижени да се питају да ли ово још један подмукао вид притиска на ионако појачано исељавање преосталих Срба са КиМ, поготово са севера. Осећају се одбаченим, обезгављеним и остављеним на милост и немилост Електросевера.

Зато и постављамо оправдано питање: може ли неко стати на крај овој хајдучији и пљачки Електросевера према Србима са севера КиМ? И коме лично или којој инстанци се могу обратити за помоћ, а да наиђу на објективну дозу разумевања? Или је ово још једна порука да за нас Србе овде више места нема захваљујући, између осталог, и Електросеверу?

Овим путем, тражимо да дотична господа нађу времена, простора и памети и, уместо прогона, својим суграђанима пруже помоћ да остану и опстану, а не да се одавде расељавају.