Зашто надлежни за расписивање парламентарних избора, исте нон стоп одлаже?! Зато што ипак, између осталог, хтео или не хтео себи да призна пред крај владавине, покушава да одигра на карте политичког калкуланта. И да, као сваки аутократа, који већ озбиљно показује лице диктатора, сада већ бесан и на себе и јако љут на све друге, непрестано хранећи тај свој его и даље верује у опстанак на власти, шаљући поруку свом лојалном гласачком телу не би ли га задржао, у овом тренутку на око 33%.
Одговор на питање је јасан. Сада режим прибегава плану Б!
Већинска Србија је, подстакнута снагом и неодустајањем младих да се изборе за уређену државу, најавила да се ближи крај најпогубнијем и најсрамнијем режиму у новијој историји наше земље, бирајући само да одбрани већинску вољу грађана. Зашто надлежни за расписивање избора, претећи у свом осионом маниру да нам не да Србију и да ће нас уништити у целом свету, још увек није написао свој најављени бестселер „Како сам победио обојену револуцију“?! А најавио је задњи пут штампање и излазак крајем 2025. године.
Зато што она не постоји како је он представља том његовом свету, препуном гнева и беса, бесомучних лажи и увреда изнетих на својим медијима, којима у нормалној и здравој Србији места бити неће. И зато што је студентско-општенародни покрет доказао и њему и том његовом свету да долази крај криминалу и корупцији какви се не памти у Србији. Спремни смо да се коначно изборимо за уређену државу и да после више од 13 несретних година раскрстимо са влашћу која присваја, отима и поклања све што јој падне под руку под вођством доказаног манипулатора.
У томе су највећу улогу одиграли студенти, најозбиљније му заљуљали кулу од карата, запарложену корупцијом и махинацијама, упорно захтевајући одговорност, која се до данас није догодила за погибију 16 жртава надстрешнице. А онда су постали и озбиљан политички фактор дуго ишчекиваних промена овог трулог система, трпећи највеће тортуре, заједно са свима који су стали уз њих и који одолевају свим притисцима, док се убице и нарко картели штите. Апсолутно не верујем да би се кренуло у озбиљно развлашћивање режима да се није појавила снага младих генерација и искрена жеља за јединством, која је мотивисала и тотално аполитичне слојеве друштва, али и оне који су одустали – шаљући јасну поруку да се мора зауставити безакоње, кршење и непоштовање Устава Србије.
Зар то није више него довољан разлог мукотрпне двогодишње борбе ових генерација да им се укаже поверење и пружи подршка на предстојећим изборима? Деценију и више се покушавало, али не довољно снажно, често и неискрено, јер неко је ипак био задужен да одради своју добро плаћену улогу, неко због сујете, а неко из слабости у истрајавању ка коначном успостављању правног поретка. Неки су спровели тај свој задатак и показали своје право лице. На крају и своје праве намере. И то је добро, да би се једном, за сва времена, освестили и на време направили отклон од убачених играча, лицемера и превараната у друштвено-политичком животу.
Дефинитивно, народ је жељан правде, истине и нормалног живота, а ка томе Србија очито креће, јер време је да обмањивачи буду само наша ружна прошлост, одговарајући пред законом. Само таква Србија ће оживети, Србија у којој поштени и стручни, ревносни и храбри постављају здраве институционалне темеље. У таквој Србији, која пише историју, будуће генерације ће се поносити управо свима који данас истрајавају на томе.
Годинама ка томе теже и Двери, које су прве отворено и најискреније пружиле безинтересну подршку овим надасве смелим младим људима, чија је победа једино реално решење за општи препород. Са истинском и суштинском променом система на којој се и заснива политика нашег покрета.
Студенти су послали јасну поруку: СРБИЈА ИЛИ МАФИЈА! Већинска Србија је рекла: СРБИЈА без мафије!
И на свима нама је да то и потврдимо на изборима када их распише одлазећа надлежна институција у својој немогућој мисији доживотног владања као непоправљивог манипулатора и вечитог политичког калкуланта.
Славица Карамарковић
члан Председништва Двери
© 2022. Српски покрет Двери