Бобан Гутић: Нови „десни“ блок

    На почетку, важно је рећи да појам „десни“ морамо условно узети и писати га под знацима навода сходно колоквијално наментутој терминологији од стране актуелних владајућих политичких елита као нешто што, данас у актуелном политичком тренутку, трује наше национално биће, стреми политичком екстремизму и насилној промени „демократски изражене воље народа“ оличене у вољеној личности председника и „оца свих Србаља“. Овде ћемо намерно ставити тачку, јер даље од тачке нема; институције система и владавина закона ригидно су суспендовани самовољом истог тог „оца“ и његовог ешалона послушника. Такође, у контексту претходног морамо истаћи да политичка терминологија „леви“ и „десни“, којима нас кити иста та владајућа политичка елита, није ништа друго до сплет пуких случајних околности насталих током Француске револуције, када су посланици трећег сталежа револуционарне скупштине, груписани по опредељењима каквим методама спровести револуцију, насумице сели једни десно, а други лево. Узгред речено и апсурдно, посланици који су сели десно били су намерни да далеко бенигније спроведу револуцију уз очување хришћанских и хуманистичких вредности. Ови други са леве стране су измислили гиљотину. Толико о „левици“ и „десници“.

Наиме, можемо констатовати, да по први пут од уласка самосталне државе Србије у састав Југославије имамо јасно дефинисан кохезиван патриотски, „десни“ блок састављен од више политичких субјеката. Овде морамо да занемаримо оснивање и деловање квази-десних и квази-националних странака и организација након увођења политичког квази-плурализма деведесетих година прошлог века. Ту пре свега мислимо на главне самопрокламоване апостоле српства и патриотизма, „погуране“ од јавних и тајних државних структура тога времена. Зашто до сада није препознат ни један јасно „десни“ блок политичких снага резултат је више фактора, којима ћемо се бавити неком другом приликом.

Недавно постизборно формирање државотворног патриотског блока оличеног у четири политичке странке: Српског покрета ДВЕРИ, Нове Демократске странке Србије, Српске странке ЗАВЕТНИЦИ и Покрета обнове Краљевине Србије, требали бисмо да посматрамо као нуспродукт нормалних политичких токова и дешавања у остваривању легитимних политичких циљева у нелегитимним политичким условима, али и као реакцију на последицу друштвене и политичке катарзе произашле из очигледног спремања издаје српског бића и наслеђа, оличене у намери предаје Косова и Метохије и прихватања тзв. евроатлантских интеграција и европског пута, пута (веле)издаје и кршења устава, пута у тамни вилајет Европске уније мистериозне дужине и трајања. Такође, општа друштвена разградња морала, институција и свих осталих система кроз које се остварују уставом загарантована грађанска права само су додатни подупирачи стварању, јачању и деловању оваквог патриотског блока. Ако изађемо из контекста скупштинских „левих“ и „десних“ клупа, и узимајући у обзир прилажење блоку због противљења предаји Косова још сијасет представника разних друштвених структура као и евидентно растући проценат симпатизера саме владајуће коалиције који се противе издаји, можемо закључити да је сама друштвено-политичка ситуација ултимативно наметнула мобилизацију и активно деловање једног оваквог вишестраначког патриотског блока.

На крају узмимо, хипотетички, за претпоставку да смо у актуелном тренутку, не дај Боже, лишени постојања и деловања једног оваквог ширег патриотског блока. Дедуктивним закључивањем врло брзо бисмо дошли до тога да би веома брзо у Скупштини дошло до уједињења и синергије идеја „европејских“ политичких субјеката који намећу неопходност прихватања француско-немачког споразума зарад неопходних евроатлантских интеграција, са АВ ешалонима послушника који „спасавају“ свету српску земљу. Резултат на семафору био би јасно видљив. Губимо са 0:3. Предато, прихваћено и потписано. Једногласно!

Од неизмерне је важности демистификовати лажну етикецију „десних“ субјеката као екстремистичких и рушилачких елемената, називаних још и, гле апсурда, издајничким. Но, ко је вера а ко невера показаће се врло брзо у долазећем времену када ће истинска народна воља с почетка текста бити оваплоћена у одбрани Косова и Метохије и Устава Србије.