Драгана Милићевић: Искористити потенцијал и учинити видљивост рада жена на селу

     Међународни дан жена на селу и ове године даје прилику да се пажња јавности усмери ка женама из руралне средине и на проблеме са којима се оне сусрећу. Жене на селу, ти тихи борци, навикнуте на трпљење, скрајнуте и маргинализоване, стрпљиво чекају да се њихов потенцијал препозна и искористи на добробит свих. Без њих нема оживљавња села, опстанка традиционалне породице, али ни креирања развојне политике. И поред тако важне и значајне улоге оне и даље имају отежан приступ здравственом систему, образовању, запошљавању и економској самосталности. С обзиром на чињеницу да се веома често ради о вишедетним мајкама врло је забрињавајуће што оне не могу да остваре породиљску надокнаду као ни право на пензију. Њихов рад није признат и видљив у систему. Ово највише долази до изражаја у случају развода брака када жена и после вишедеценијског рада нема имовину која се води на њу нити уштеђевину која би јој омогућила да несметано настави живот. Из тог разлога она или остаје у неквалитетној заједници или одлази без ичега као да није ништа радила у свом животу.

Због свих ових нерешених проблема младе девојке све више путем школовања или удеје одлазе у град и напуштају село. То има за последицу демографско изумирање села и пораст неожењених младића из руралне средине. Нико више није спреман на рад без новчане накнаде. Жене из руралне средине – храбре, вредне и способне не заслужују да буду дискриминисане. Оне и те како имају вештине и способност, а и спремност да преузму одговорност за промену свог положаја у друштву, али им је неопходна подршка државе. Крајње је време да се ствари крену мењати у корист жена из руралне средине. Посебно у време светске кризе која куца и на наша врата, потенцијал жена са села у производњи хране мора бити максимално искоришћен. Двери су тај потенцијал препознале и зато се боримо да мајчинство буде признато као занимање и да се женама на селу омогући покретање личног бизниса у оквиру постојећег породичног газдинства. Свака од њих представља мали прерађивачки погон којем је мало потребно да способност прављењем зимнице и кондиторских производа обезбеди прехрамбену безбедност својој држави. У том случају оне би биле у могућности да обезбеде сигурност себи и својој деци, као и да допринесу својој породици у материјалном смислу. На тај начин спречила би се дискриминација жена на селу, младе девојке би имале жељу да остану на селу и ту заснују своју породицу. Не би куће пропадале празне и напуштене.

Дакле, оснаживањем жене из руралне средине нема корист само она, већ целокупно друштво и држава.