Ивана Стојановић: Вратите нам нашу децу!
На Светски дан породице управо то треба узвикнути – Вратите нам нашу децу! Вратите их, пре свега, родитељима и у окриље породице.
Власт је свих ових година свесрдно неговала лажне вредности и обесмислила је улогу породице. Слепо прихватајући нове вредности које долазе са Запада (старе вредности су тамо већ деценијама укинуте), константно је јачала и измишљала безобална права деце, медијском пропагандом пунила им главу „херојима асфалта“ и старлетама (некада се то другачије звало), а истовремено смањивала традиционална права родитеља. Тако смо дошли дотле да деца имају искључиво права, а родитељи само обавезе. То је довело до погубних последица по цело друштво.
У борби за пуко преживљавање и посао, у ери суровог либералног капитализма, са све мање времена за разговар са децом, али и под сталном присмотром институција и организација за права деце, многи родитељи су, нажалост, своју бригу о деци поверили држави, која је изиграла њихово поверење. Развлашћеној школи је већ одавно одузета васпитна улога, па смо се данас, уз изреку „муко моја, пређи на другога“, нашли у зачараном кругу пребацивања кривице за понашање детета – ко ће да преузме сву кривицу, родитељ или школа? На крају се, како то обично бива, све претворило у то да одговорност није ничија.
Развлашћивање родитеља код васпитања своје деце и укидање преко потребне заједничке образовно-васпитне везе између родитеља и школе, довело је до тога да на пољу савремених изазова, попут медија и интернет продукције, као друштво каскамо и не препознајемо њихове погубне утицаје на нашу децу. Нове дигиталне генерације деце, васпитане на друштвеним мрежама попут Тик Тока и Инстаграма, о којима многи родитељи не знају скоро ништа, су нам већ увелико стигле. Ми тек назиремо њихов погубан утицај, а у исто време се, као Дон Кихот са ветрењачом, боримо са ријалити програмима „Задруга“ и „Фарма“.
Све ово је зачињено свеопште присутним новим друштвеним нормама, новим учењем и терминима о родној равноправности, пропагирањем ставова о самодовољности појединца, уместо о међусобном поштовању. Свих ових година максимално се радило на потхрањивању ега сваког појединца у овом друштву – ја сам себи најважнији и најбољи. Егоизам и материјализам су довели појединца до неспособности за било какво трпљење, разговор и међусобни договор данас је немогућ. Као последицу овога данас имамо издисај породичних односа, велики број развода и поремећене брачне односе. Деца су постала жртве и огледало наших промашених избора, свеопштег урушавања морала и нестанка вредности, које је захватило цело друштво.
За све то велику одговорност сноси и власт. Допустили смо да нам се, како би пратили светске трендове, наметне систем вредности стран нашој традицији. Заборавили смо значај заједничког породичног ручка, када смо сви окупљени за једним столом. Одговорност власти, која је дозволила да се уруше све наше вредности, је велика, али не постоји чаробни штапић који то у овом моменту може да реши. Као што је процес растурања породице и породичних вредности трајао годинама уназад, тако се сада мора кренути са драстичним, али пре свега системским и трајним променама у друштву, да се спаси шта се спасти може.
Вратите децу родитељима, да их они васпитавају, а школа треба да буде испомоћ и подршка родитељима у томе. Дужност државе треба да буде таква да што пре, пре него што буде касно, хитним мерама, попут опорезивања и укидања ријалити програма, ограничавања и контроле дигиталне продукције усмерене ка деци, створи климу у којој ћемо заједничким снагама стварати боље друштво него што је то сада. На крају, све то неће вредети ако родитељи личним примером не буду деци показали како треба ићи правим животним путем, а то је поштењем, моралом и међусобним разумевањем. Таква породица је основ и темељ да имамо здраву децу.
Ивана Стојановић
члан Председништва Двери и председник Савета за породицу Двери