Мацић: Да ли је Србија пропустила прилику за нову болницу?
Најављено улагање од преко двеста милиона евра у енергетску санацију Војномедицинске академије отвара једно суштинско питање које се у јавности готово и не поставља: да ли је за тај новац Србија могла да изгради потпуно нову, савремено пројектовану болницу на другој локацији?
ВМА је импозантан, али стар систем. Пројектована у другој половини прошлог века, она носи архитектонска и функционална решења која су била прилагођена медицини свог времена. Иако је енергетска ефикасност важна и неопходна, она не мења основни проблем – унутрашњу организацију простора, токове пацијената, логистику, као ни ограничења које намеће постојећа конструкција.
Када се зна да се савремене болнице у Европи могу градити по цени од око 1.200 евра по квадратном метру, долазимо до рачунице која није занемарљива: за износ планиран за енергетску реконструкцију ВМА могла је бити изграђена нова болница сличне површине. Болница пројектована од темеља, по данашњим медицинским, технолошким и безбедносним стандардима, са јасно одвојеним зонама, краћим комуникацијама, бољом енергетском логиком и већом прилагодљивошћу будућим потребама.
Нова локација би омогућила бољи саобраћајни приступ, простор за ширење и фазну изградњу, као и несметан рад постојеће ВМА током прелазног периода. Уместо тога, добијамо скупу интервенцију на објекту чија основна концепција остаје иста.
Ово није питање против ВМА, нити против улагања у здравство. Напротив. Ово је питање стратешког планирања. Да ли је циљ само да се постојећи систем „ушминка“ и учини енергетски прихватљивијим, или да се размишља дугорочно и храбро – о здравству наредних 30 или 50 година?
Одговор на то питање дугујемо и пацијентима и здравственим радницима. Јер енергетски ефикасна зграда није исто што и функционална болница.
Војислав Мацић
члан Главног одбора Двери
