Мартић: Зашто морамо подржавати пошумљавање у Војводини!
По овом веома важном питању грађани Војводине би могли веома лако да дођу до консензуса. Свима је сада већ јасно, поред свакодневних сазнања о загађењу ваздуха и количини смога, колики је значај шуме. Не треба ту бити нешто посебно ни стручан да би се увидела потреба за повећањем површина под шумама.
Садашња власт је кренула са неким малим помацима па је формиран буџетски фонд Војводине за шуме који на годишњем нивоу спроводи конкурс за пошумљавање. Међутим, средства која буџетски фонд Војводине издаваја за ту намету су изузетно мала, ако имамо податак колико је ситуација у Војводини аларманта са аспекта потребе за новим површинама под шумама. Недостатак шуме и мала шумовитост указује нам да у Војводини недостаје око 170.000 ха под шумом. Ту се јавља и проблем недостатка површина за могуће нове засаде шуме. Средства која покрајина издваја за садњу нове шуме су за прошлу 2022. годину била на нивоу од 60 милиона динара. Када се види намена средстава и да се у просеку максимални износ, у зависности од врсте шуме, предвиђа по хектару 180.000 динара, уочљиво је да се од тих средстава може добити површина под новом шумом у износу од 333 ха, али се и она на жалост не оствари, већ садња шуме буде на нивоу од 200 до 250 ха годишње.
То значи, да ће том брзином и темпом, требати преко 500 година како би се постигла потребна шумовитост Војводине, под условом да се садашње површине не смањују. Мада и садашње површине често варирају баш због Закона о шумама који би морао да прође дораду. Посебно да дође до измене оних питања који уређују санитарну сечу и сечу ради обнове.
Потребно је садњу на годишњем нивоу повећати бар за 10 пута, издавајати средства у износу од бар око 600 милиона динара. Надам се да ће у конкурсу за пошумљавање, у 2023. години, Покрајинска влада предвидети много већа средства у буџетском фонду него што је то било до сада.
Потребно је направити План пошумљавања Војводине за наредних дужи низ година, бар десет, односно предвидети које су то све површине пољопривредне које се могу претворити у шуму. Мора се радити и на изради законских решења и измена Закона о пољопривредном земљишту, Закона о буџетском систему, као и Закона о шумама који је већ споменут.
Преко је потребна садња ветрозаштитних појасева који су некада красили војвођанске путеве, подстицати садњу око атарских путева, канала и река.
Треба подржати сваку активност која утиче на побољшање живота грађана Војводине, а садња нових површина под шумом свакако то јесте.
Раденко Мартић
Члан ПО Двери у Војводини
*Извор фото: скриншот youtube