Милићевић: Колика је откупна цена пољопривредних производа, министре Недимовићу?

    Међутим, изгледа да вишње више неће цветати. Произвођачима мерошинске вишње, надалеко чувене по квалитету, нуди се откупна цена од четрдесет динара по килограму, што је испод трошкова производње. Људи су присиљени да после пет, шест година улагања, напорног рада и стрпљивог чекања пуног рода одустају и уништавају засаде. Таква судбина задесила је и породицу из Новог Сада која има плантажу вишања. Прву класу, конзумне сорте.

По свему судећи ни ратари немају разлог за радост. Иако је жетва пшенице на прагу, још увек се не зна откупна цена пшенице, што ни у једној европској земљи која брине и штити домаћег произвођача није допустиво. Власт то оправдава кризом у Украјини, што је неоспорно утицало на нестабилност тржишта, али не и на нерад и неодговорност министра у претходном мандату. Пшеница представља најважнији прехрамбени производ и има стратешки значај за државу и народ. Зато не може да се заснива производња, а да се не зна гарантована откупна цена пшенице за робне резерве.

Оно што је могло бити урађено, а за шта ће се Двери залагати у дому Народне скупштине јесу:

• Најнижа загарантована откупна цена, уз субвенције државе;
• Увођење прелевмана;
• Изградња откупних регионалних ценара за окуп пољопривредних производа по угледу на Мађарску;
• Увођење натуралних паритета уз субвенције државе;
• Бескаматно кредитирање пољопривредне производње.

Све ово је министар Недимовић могао да уради да је имао знања и снаге да посече коров у „запарложеној њиви“. Међутим, нити је знао, нити је смео. То га не амнестира од одговорности за катастрофално стање у пољопривреди. Двери имају људе који знају и имају снаге да оживе домаћу производњу, јер ако је шта „доброг“ донела украјинска криза, јесте буђење свести колико је важна домаћа привреда и пољопривреда за опстанак државе и народа.