Нада Петровић: Српска просвета на рубу пропасти
Последњих дана сведоци смо срамног и немилог догађаја у коме је професорка Техничке школе у Трстенику била жртва насиља и тортуре групе ученика којима то није било довољно, већ су је извргли јавном руглу и понижењу објавивши снимак на друштвеним мрежама.
Као у неком лоше режираном филму, у надреалности, праћеној „треш“ музиком, фокус је на уплашеном лицу жене, мајке, професорке. Све прати језив смех присутних. Тиме што су јој измакли столицу, измакли су столицу своме васпитању и елементарној култури и поштовању. Сви су измакнути, а врх леденог брега је професоркин пад под катедру.
Забрињавајуће је то што већина ћути. Друштво и овога пута не реагује, заборављајући да је ћутање знак одобравања. Деценијама просветни радници живе на рубу егзистенције страхујући да ли ће имати довољан број часова, радећи сваки посао без одбијања јер су деца и њихов интерес на првом месту. Апострофирају се права деце, али се не говори и о њиховим обавезама. Обавезе су одавно наметнуте само најобразованијем слоју друштва коме су руке везане, а уста запушена.
Зато устанимо и прекинимо ћутање! Овде није реч о малим платама, преобимном административном послу, радним обавезама и ван посла за које просветни радници нису плаћени. У овом случају су сви друштвени фактори подбацили. Подбацило је друштво и родитељи, прећутно подржавајући децу, држећи им страну и постављајући питања о висини плате, нерадним данима и фамозним распустима. Подбацила је власт и држава системским урушавањем образовног система и посматрањем просвете као ресора за буџетску уштеду. Жмурећи на сваки облик насиља, користећи медије за подизање хајке, ствара се све дубљи анимозитет између друштва и просвете.
Запитајмо се где се изгубио цењен и поштован професор који је био синоним за углед? Запитајмо се зашто млади не желе да студирају педагошке факултете? Запитајмо се зашто нас више није срамота туђе срамоте и безобразлука? Запитајмо се зашто није тешко наставити низ и због чега су просветни радници препуштени себи самима? Запитајмо се да ли је дошло време за промену закона и за то да просветни радници добију статус службеног лица?
Погледајмо истини у очи. Ово је насиље, а на насиље треба адекватно реаговати. Из тог разлога Српски покрет Двери тражи да се стане на пут свакој врсти насиља. Овога пута држава треба да устане и заштити права просветних радника и да тим чином обезбеди сигурност за све.
Нада Петровић
просветни радник
ГрО Двери Крагујевац