Небојша Лукић: Зашто користимо фосилне енергенте када можемо да експлоатишемо геотермалну енергију?
Србија спада у ред држава које имају изузетно повољне услове за коришћење геотермалне енергије. И поред огромног потенцијала који имамо, недовољно користимо ове ресурсе. Читава територија Србије лежи на ужареним стенама, а регије у којима се налазе хидрогеотермални ресури су: Срем, Посавина и Мачва. Наравно, у ту категорију спадају и бањски комплекси као што су: Врањска Бања, Јошаничка Бања, Сијаринска Бања, Луковска Бања, Куршумлијска Бања, Рибарска Бања, Нишка Бања и др.
Геотермална енергија се може користити у различите сврхе. Неке од њих су производња електричне енергије у геотермалним електранама, у топлотним пумпама за грејање и хлађење, топлификацији насељених места, грејање стакленика, као и за производњу папира, пастеризацију млека, у базенима за пливање, у процесу сушења дрвета и вуне, планском сточарству и др.
Можемо је користити на више начина. Подземна вода се угреје Земљином топлотом и избија на површину као пара или врућа вода. Такође, могу се избушити дубоке рупе да би топлота могла да изађе на површину. Пара или вода се онда могу користити за добијање електричне енергије или за загревање.
Она има бројне предности пред традиционалним изворима енергије базираним на фосилним горивима. Највећа предност геотермалне енергије је то што је чиста и сигурна за околину. Метода која се користи за добијање електричне енергије не ствара емисије штетне за околину. Смањује се коришћење фосилних горива, што такође смањује емисију стакленичких гасова. Друга предност су залихе енергије које су на располагању. Залихе геотермалне енергије су практично неисцрпне.
Геотермалне електране заузимају мали простор (за разлику од нпр. хидроелектрана). Геотермалне електране се граде директно на извору енергије и лако снабдевају околна подручја топлотном и електричном енергијом. Осим тога, због малог заузећа простора, такве електране су врло поуздане. Геотермална енергија је поуздана, јер не зависи од метеоролошких утицаја за разлику од хидроелектрана (које зависе од количине воде на располагању), ветроелектрана (ветар јако варира и не може се знати кад ће га бити), соларних система (не могу радити ноћу и зависе од метеоролошких прилика). Електрична енергија из геотермалних извора може се производити 24 часа на дан. Геотермалне електране имају врло ниске трошкове производње. Захтевају само енергију за покретање водених пумпи, а ту енергију производи електрана сама за себе.
У случајевима кад на располагању немамо вруће изворе, помоћу топлоте тла можемо грејати наше домове у зимским месецима, а чак и хладити током лета. Такви системи користе цеви укопане у земљу кроз које струји течност, а називају се топлотне пумпе. На дубини од неколико метара, температура тла је стална током целе године и износи око 10°C. У зимским месецима течност која струји преузима на себе топлоту тла и загрева кућу, најчешће помоћу ситема подног грејања. У летњим месецима ради обратно – течност преузима топлоту топлог ваздуха у кући, предаје је земљи и тако се хлади. Такав начин грејања и хлађења је јако ефикасан па знатно смањује рачуне за грејање!
Све су ово чињенице које нам указују на то да бисмо експлоатацијом геотермалне енергије направили огромне уштеде код наших грађана и смањили загађење, поготово у зимском периоду. Коришћењем геотермалне енергије не би морали да се грејемо на чврста горива као што су дрва и угаљ чијим сагоревањем долази до загађења ваздуха. Били бисмо енергетски независни од увоза земног гаса и обезбедили би скоро бесплатно грејање за наша домаћинства. У летњем периоду не бисмо морали да користимо клима уређаје у стамбеним и пословним просторима и тиме би уштедели потрошњу електричне енергије. Србија производи 70% електричне енергије путем термоелектрана, 27% путем хидроелектрана, осталих 3% отпада на ветрењаче и соларне панеле. Изградњом геотермалних електрана (за која нису потребна велика улагања и одржавања) смањили би производњу електричне енергије добијену путем термоелектрана. Још једна битна предност геотермалних електрана лежи у томе што приликом земљотреса не долази до великих хаварија, експлозија и последица као што је то случај са нуклеарним електранама.
Оно што би Влада Србије требало да уради на краткорочном плану, јесте да омогући грађанима прелазак на коришћење геотермалне енергије тако што ће субвенционисти набавку топлотних пумпи и термо-изолационих материјала. На дугорочном плану, требало би уложити у изградњу фабричких постројења за производњу електричне и топлотне енергије.
Небојша Лукић
Омладина Двери