Раденко Мартић: Минимална зарада није минимална!
Потписани споразум између министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића и директора Националне службе за запошљавање Зорана Мартиновића око учинка и праћења мера активне политике запошљавања, могао би се и похвалити да се у његовом медијском представљању не манипулише бројевима запослених лица. У прошлој години се спомиње бројка од 50.000 новозапослених лица.
Веома лепа бројка, али је питање колико је тачна ако узмемо у обзир да се при сабирању запослених сабирају и она лица која су ангажована на привремено повременим пословима, односно запослени који су радили један дан или месец-два се воде као запослени. Било би коректно да се при медијском представљању броја новозапослених лица нагласи који је број лица радио на неодређено време, који је број анагажованих лица који је радио преко јавних радова само три месеца, а колико је лица која су повремено ангажована свега неколико дана. Тада би се избегло својатање и приказивање нетачних података, а бројка о запосленим лицима била далеко мања, бар за лица која су запослена на неодеђено време.
Са друге стране, приликом промоције резултата активних мера Владе Републике Србије требало би нагласити колико је лица својим радом озбезбедило себи животну егзистенцију. Да ли су та лица добијала износ минималне зараде или још мањи износ од износа минималне зараде? На жалост, сва лица која су ангажована по јавним радовима су добијала средства мања од минималне зараде.
Тај тренд дискиминације тих лица се наставља и у 2023. години. И како је могуће да запослене особе по било ком основу добијају средства која су мања од минималне зараде? Или минимална зарада није минимална?
Раденко Мартић
Члан Главног одбора Двери