Војислав Мацић: Када шапке падну у сенци шатора – Симболика уступања
Двадесет година традиције стало је у једну одлуку. Свечана промоција најмлађих официра Војске Србије, која се деценију и по одржавала на платоу испред Народне скупштине, ове године је одржана иза затворених капија круга Војне академије на Бањици. Разлог? Простор испред Скупштине је већ месецима заузет – не од стране народа, не од стране војске, већ од стране шатора и симболике једног политичког кампа, у јавности познатијег као „Ћациленд“.
Овај чин није само логистичка промена локације. Он је порука. Порука да је симболика државе, њене одбране и части, подређена симболици политичке лојалности. Уместо да млади официри, тек изашли из клупа академије, баце своје шапке у небо испред институције која симболизује народну вољу и демократски поредак, они су то учинили у кругу касарне – далеко од очију јавности, далеко од грађана, далеко од симболичког центра државе.
Министарство одбране покушало је да ову промену оправда „инфраструктурним радовима“. Али јавност није наивна. Истовремено, политички камп у Пионирском парку, са белим шаторима и страначким обележјима, остаје нетакнут. Тај простор је, изгледа, важнији од простора за част и понос младих официра.
Ово није само уступање простора. Ово је уступање вредности. Војска, која би требало да буде изнад политике, нашла се у сенци политичког маркетинга. Уместо да буде слика јединства државе, војска је гурнута у страну, као непожељан декор у представи у којој главну улогу игра један човек и његова политичка структура.
За младе официре, ово је требало да буде тренутак поноса, признања и јавног уважавања. Уместо тога, добили су поруку да њихова част може бити померена, склоњена, ућуткана – ако тако налажу дневнополитички интереси.
А када војска ћути, а шапке падају у сенци шатора, онда знамо да нешто дубоко није у реду.
Војислав Мацић
Члан Главног одбора Двери и бивши студент Војне академије
