Зоран Павловић: Како левичари одржавају режим?

      Да би нам било јасније о чему се ради, морамо да се подсетимо да режим оволико година успева да опстане само уз помоћ лажне патриотске реторике. Свакодневно аналитичари и новинари шире спин да је држава угрожена, а да само захваљујући мудрој политици председника ми успевамо да се одбранимо, останемо самостални и да напредујемо. Владајућој структури су пуна уста патриотизма, чувања државе, позивања на славне претке, заклињања… Ова реторика има успеха јер је упућена прилично неинформисаном делу народа. За све иоле упућене људе ово прављење култа личности изгледа гротескно, али ето једном делу народа се то допада. Да би реторика имала успеха, мора да се пронађе одговарајући непријатељ који ће бити предмет сталних напада, што ће заокупити пажњу широким народним масама које се куну у мудрост председника. И ту владајућа странка не мора много да се труди јер јој се фиктивни непријатељ свакога дана нуди својим изјавама и инцидентима у Скупштини и на улици. То су леви либерали свих врста којих има врло мало (5-6% од бирачког тела) и који су потпуно небитни али који се утркују да режим прогласе националистичким, великосрпским, антиевропским, русофилским… Када се томе додају напади на Цркву и повремене изјаве о Сребреници и сличним догађајима из ближе прошлости, уз повремене скупштинске и уличне гафове, добијамо савршен материјал за медијски спин који отприлике изгледа овако: ево, тај и тај је изјавио да су Срби геноцидни; или тај и тај је напао Цркву; или тај и тај је изјавио да Косово треба да буде независно… И одмах следи жестоки одговор режимских новинара и аналитичара, понекад уз уживо укључење председника: видите ли ко су они, они желе пропаст државе, они нападају Србију… Ефекат је постигнут, народне масе се привијају уз свог председника који се „једини труди да заштити државу“ коју „нападају разни издајници“… Описане изјаве левичара и реакције удаљавају од очију народа сва штеточинска дела која се чине од стране власти, њихов лажни патриотизам и неморал сваке врсте. У основи, описани процес скрива и праву идеолошку матрицу власти, а то је леви либерализам на шта указују везе са либералном номенклатуром из Брисела и дубинско ширење овог погледа путем медија.

Да ли ови леви либерали, малобројни али гласни јер имају медије, намерно или случајно доприносе да владајућа гарнитура овако манипулише народом? И једно и друго. Уверени смо да неки имају задатак добијен управо од власти да се тако понашају, а што није тешко закључити. Али неки то раде због идеолошког слепила. Они стварно мисле да је овај режим националистички и све друго што је побројано и морају да кажу свој став иако им мора бити јасно да ће то наићи на осуду већег дела народа. Или можда нису свесни тога? Ако нису онда је то проблем своје врсте, односно имамо посла са људима који имају погрешну слику стварности и који не виде да је најмање 80% грађана Србије изразито патриотске оријентације и да они не желе да слушају бесмислице о геноцидним Србима или о потреби да се одрекнемо Косова или пријатељства са Русијом или да не дај Боже окренемо леђа својој Цркви.

Управо на описани начин је скоро наступио један истакнути представник либералног погледа на свет који је на питање шта не би волео да види у студентском програму одговорио да је то сарадња са Русијом и Српском православном црквом. Тај и такав материјал је савршен за обмањивање народа: ето, студенте подржавају они који су против Русије и Цркве! И није важно што уважени господин либерал нема никакву подршку ни у народу ни међу студентима, важно је да је ово изјавио у контексту студенске борбе. За необавештеног симпатизера владајуће странке то је довољно духовне хране да буде против студената. Други пример су изјаве левичара (у суштини најтврђих комуниста јер на њих подсећају) на друштвеној мрежи „Икс“. Толико мржње према свему што је српско и православно не може нигде да се нађе. Тих левих ликова има врло мало у правом животу, али су врло гласни на овој мрежи и својим изјавама само дају материјал режиму да игра свој „патриотски“ игроказ.

Ето тако левичари одржавају овај режим. Да живимо у држави са нормалним политичким системом и слободним медијима, овакво понашање левих либерала било би легитимно јер то је њихов поглед на свет, али би у таквом систему патриоте и конзервативци такође имали простор сразмеран свом утицају и глас левих не би био битан. Али сада када је преломна ситуација, када је студентски покрет добио велику снагу и има објективну шансу да победи на изборима, оваква лево-либерална реторика може само да омете студентску борбу и помогне режиму да опстане. Јер леви либерали, иако су малобројни, намећу се око и унутар студентског покрета као лидери, хоће да га ставе под своју контролу и на мала врата или „испод жита“ дођу до утицаја који објективно никада не би могли да имају захваљујући сопственој идеологији и труду. Режим то користи и цео студентски покрет проглашава прозападним и издајничким.

Уздамо се у памет младих студената да ће прозрети идеолошку неписменост и/или задатак који имају лево-либерални идеолози и да ће их и даље заобилазити као што су до сада. Уз кампању која ће уследити, а која мора имати родољубиву димензију, и то је начин да широки народни слојеви препознају код студената истински патриотизам који је у основи њиховог покрета и борбе. Само тако сви можемо до победе.

потпредседник Двери