Зоран Павловић: О неким политичким заблудама
А заблуде су следеће:
- Инсистирање на идеолошком и коалиционом чистунству,
- Замерка што је у Покрету било неких кадрова који су дошли због личног интереса, а не интереса заједнице.
Прво, Двери су од свих опозиционих странака најбоље развиле идеолошку мисао, али у недемократским условима нису имале прилику да је представе. Прво треба да се створе услови, а онда да се бавимо политиком. Бесмислено је у претполитичком друштву инсистирати на идеолошким поставкама. И Двери су дуго биле у заблуди да је то могуће. С тим у вези, између осталог и због недемократских услова се праве коалиције, да се прикупе гласови разједињени због лидерских сујета или деловања моћних структура. А налажење коалиционог партнера нимало није једноставно јер је политичка сцена препуна неискрених људи, другим речима превараната. Ризици су неминовни, а коалиције су неизбежне. Занимљиво је да се само Дверима спочитава да су грешиле у коалицијама, а да се другима, ни деснима ни левима, не каже ништа (можемо и да набројимо примере, а могу и читаоци сами). Тако те критике можемо једино да припишемо политички неписменима или злонамернима, трећих нема.
Друго, Двери су ЈЕДИНЕ промишљале о погубности партократије, дале озбиљну критику тог проблема, неки челни људи покушавали су да у Покрету праве кадровску селекцију, али нажалост није било довољно резултата. Дух времена је био јачи. Треба имати у виду да се НИКО ДРУГИ, ни у власти ни у опозицији, није бавио партократијом већ је на тој слабости градио своје организације. И када сви актери на политичкој сцени граде политички живот на лошим темељима, када се у медијима само то негује, како је могуће да једна мала организација то сама промени? Двери су макар размишљале о овом проблему.
У вези са овим проблемом је и поставка да би Двери биле много успешније да су имале неке друге кадрове. Слажемо се да би било боље, али мало боље, а не много. Сви други фактори (недостатак медијских слобода, смишљено уништавање опозиције, финансијски проблеми…) толико су отежавали политички рад, да је питање лоших кадрова мање битно. Ред величине, било би боље за 1-2 посланика. Ништа више. Заиста не знамо како неко може да развија ову тезу када се види да живимо у тотално затвореном систему.
На крају овог одговора, поновићемо једину излазну стратегију за наше друштво. То је студентски покрет. Уздамо се у ново младалачко одушевљење, да ће прихватити и промовисати нови поглед на политику, који у први план ставља интерес заједнице, те да ће своје личне амбиције градити на моралним темељима. То је једини пут за овај народ. Све друго ће се уредити ако се ово питање уреди. Ово је и позив критичарима да помогну нову Смену, без обзира на став према Дверима. А Двери ће се некако снаћи у слободној Србији и без њих.
Зоран Павловић
Потпредседник Двери
