Двери Горњи Милановац: Село Врнчани и „Милош Велики“

    Пре десетак година у село су дошли државни службеници и понудили мештанима лепу цену за квадратни метар дедовине. Није се питало да ли је шума, пашњак или њива, да ли је запарложено или култивисано пољопривредно земљиште. Све је коштало 150 динара по квадратном метру. Куће, штале, помоћне зграде, амбари, шупе, дрвљаници, радионице, гараже, тремови, млекари… све је отишло. Обећали су им све и свашта. Да ће им омогућити да купе много боље парцеле да изграде нове куће, да имају комплетну инфраструктуру: прилазне путеве, улице, воду и струју. То су обећали, а шта су урадили?

Аутопут „Милош Велики“ поделио је село на два дела. Једна трећина је остала пре аутопута, са десне стране гледано према Београду. То је онај део где је некадa била продавница, иста је затворена јер је остала на старом путу за Љиг, а њега више нема. Потом иде надвожњак преко ауто-пута. Кажу мештани да је по првобитном пројекту овај надвожњак требао да има другачији положај и смер, али је то накнадно промењено. А тако нам је и изгледало на лицу места. Две трећине села, задруга, откупно место, дом и основна школа су са друге стране ауто-пута. Прво су хтели да одмах након надвожњака направе одвајање за Врнчане. Међутим од те идеје се брзо одустало, јер се појавило клизиште и подземне воде. Некада су ту били бунари. Још увек се лепо види где су браници постављени. Ту на брду се налази кућа Касаповића и одмах поред ње некадашње задруга и откупно место. Сада на њима стоји упозорење да није безбедно боравити због клизишта. Читаво брдо је потенцијално клизиште. Шта ће бити када крене? Педесетак метара према Бољковцима, у десној кривини без икаквог саобраћајног знака или путоказа постоји скретање лево. Буквално под углом од 170 степени узбрдо скреће се према Врнчанима, оном што би требало да буде већи део овог села. У десној кривина са главног пута треба скренути лево, веома тешко из првог покушаја и путничким аутомобилом, а камо ли трактором са приколицом или камионом.

Када се настави тим путем узбрдо наилази се на две двоструке кривине. То је донекле у реду јер треба успорити возила која иду низбрдо. Међутим проблем је што се у тим кривинама задржавала вода, или се из неког друго разлога ту појавиле огромне рупе целом ширином пута које је немогуће обићи. Кажу мештани да је зими, када напада снег и ујутру поледи, немогуће спустити се до главног пута. ЈП за изградњу општине је половином новембра месеца изводило неке радове, али су на крају само шљунком и ризлом попунили рупе и неравнине на тој деоници.

Мештанима који су морали да се преселе у горњи део села, на путу за Горњи Милановац, појавио се проблем водоснабдевања. Коридори су имали уговорну обавезу да им реше овај проблем. У том делу села постојала је градска вода, односно био је прикључен на базен у Горњим Бањанима, староседеоци овог краја су својим средствима учествовали у изградњи овог водовода. Коридори су ангажовали ЈКП да изврши прикључење и да постави водомере. Све је то урађено, три месеца су им уредно стизали рачуни. А онда су их привели у полицијску станицу да дају изјаве у вези овог прикључења. Нису их ни за шта окривили, али од тада им из ЈКП-а не читају водомере и не шаљу рачуне. Воду им нису искључили. То траје већ пет година. Људи се оправдано плаше да ће им неко некада испоставити рачуне са огромним каматама. Више пута су се обраћали ЈКП-у. Добили су одговор да наводно нису у систему и зато не могу да добијају рачуне. Стално им обећавају да ће им бити решено…

На седници Народне скупштине која је одржана 8. децембра у термину за посланичка питања, Народни посланик Бошко Обрадовић, шеф посланичке групе Двери – Патриотски блок, упутио је питање Министарству за инфраструктуру и Министарству правде:
– Зашто власницима није исплаћена сва земља дуж изграђених ауто-путева и оних који су у изградњи у општинама Горњи Милановац, Чачак, Краљево, Лучани, и то по правичној цени? Зашто се годинама одуговлаче судски процеси где су власници затражили правду пред судом? Зашто мештанима многих села у овим општинама којима је одузета најбоља земља није омогућен лакши приступ до других њихових њива и зашто обрадиве површине нису враћене у првобитно стање а сељаци обештећени за штету на усевима? Да ли РГЗ може да отвори шалтер за пријављивање свих оних који из било ког разлога нису у могућности да то ураде електронским путем?