Двери Горњи Милановац: Слика и прилика

    Уочи локалних избора 2016. године уприличено је свечано отварање Дома културе у Горњем Милановцу, бивша зграда Дома Војске. Као и обично политичарима се журило јер избори су били за који дан и требало се нечиме похвалити. Кога памћење добро служи, вероватно се сећа и да су то били избори на којима су две партије, које су до тада заједно имале власт у општини, дебело заратиле. Да ли због тога или не, Дом је врло брзо по отварању, а доласком напредњака на власт био затворен. Дошло је до тешких речи, оптужби па и кривичних пријава. Но то је само једна страна медаље. Оно што сваки горњомилановчанин барем десет пута дневно види, а не реагује јер се већ навикао, је много тужнија страна те исте медаље. Када станете преко пута испред пословнице СББ-а и погледате зграду дома културе видећете десну нову половину, савремену и лепу, сву у стаклу. А шта је са левом страном зграде? Тамо је готово поцрнело огромно платно које прекрива целу зграду бившег Дома Војске. На њему се назиру рекламне поруке локалних привредних гиганта.

Вратимо се поново у ту изборну 2016. годину. Ми из опозиције смо такође били позвани да присуствујемо том отварању, што је до тада било сасвим нормално. Тако је било и ранијих изборних година, рецимо када је отварана спортска хала Бреза, нови блокови у болници итд. Није се дешавало да је било ограничавања или враћања грађана са тих свечаности. Дотадашњи коалициони партнер СПС-у, локални СНС ипак није дошао на отварање Дома културе. Тада је на цели стари део зграде, који још није био завршен, постављено огромно бело платно. Претпостављамо да је тај простор био бесплатно уступљен локалним фирмама како би својом рекламом покриле оно што није завршено, а објекат се морао отворити због избора. Можда грешимо, али да је супротно да ли би те исте фирме дозволиле да им рекламе данас овако изгледају? И то на најексклузивнијем месту – у центру града!?

То што је тада недовршени део зграде замаскиран донекле се и може прихватити. Међутим, ево тече и седма година, Дом је у међувремену поново отворен годину дана касније, такође у изборној години – били су председнички избори. Платно које одавно није више бело још увек покрива стару фасаду и вероватно не замењену металну столарију. А сведочи и о томе какав је ваздух који удишемо. Слика и прилика!

Било је избора и 2020., па и ове 2022. године. Ипак ти избори 2016. су некако били посебни. Многи су тада гласали за СНС јер су хтели да напокон виде леђа социјалистима. Међутим преварени су. Отишли су само неки добри људи, а социјалисти и даље владају овом општином. Као у осталом и у целој Србији. Пристаће на све, одрећи се идеологије, принципа, убеђења, предизборних парола и обећања, само власти никако! Треба ли да објашњавамо зашто? Истини за вољу, то и јесте сврха бављења политиком – да се буде на власти. Па њихове челнике можемо и разумети. Једино никако не можемо да разумемо њихове гласаче, зашто мазохистички уживају да буду обманути? А тако ће изгледа бити и након ових ванредних парламентарних избора. Ко је оно имао предизборних слоган: „Ивица Дачић – Премијер Србије“?