Двери Горњи Милановац: Тужне Цвети у Горњем Милановцу

    Подизање Другог српског устанка је без сумње најважнији историјски догађај који се десио на територији наше општине. Било је то 23. априла 1815. године, што је и разлог због кога је 23. април проглашен за Дан општине. Разлози, поготову практичне природе, због чега је то тако вероватно постоје и могу се разумети. Међутим, зашто се превиђа чињеница да сам датум на који се одиграо поменути догађај и није најважнији? Није Други српски устанак подигнут на тај дан тек тако, него баш зато што је био велики хришћански празник Цвети. То је оно што је суштински важно.

Борбе са Турцима су већ биле почеле, али је Устанак озваничен баш на Цвети из више разлога, које уопште није тешко разумети. Тога дана верујући српски народ није радио и окупио се на великом народном сабору у Такову. Устанак је подигнут управо на празник у вери да ће и Бог сам помоћи устаницима. И то недељу дана пред Васкрс, са очигледном жељом да Устанак процвета и да се ослободе и васкрсну и Србија и српски народ.

Мора се имати у виду да је хришћанска православна вера у животима људи у то време сигурно била много важнија него што је то данас. Свеукупан живот тадашњег, углавном неписменог, становништва био је организован у складу са важним верским датумима и празницима. Вера је та која је била не само чувар националног идентитета него и водич за цивилизован начин живота.

Да је верски моменат био важан, сведочи и слика Паје Јовановића из 1894. године. На њој није случајно приказан барјак са великим црвеним крстом који Милош Обреновић предаје Сими Милосављевићу Паштрмцу. Такође, на истој слици са Милошеве леве стране није случајно приказан и архимандрит Мелентије Павловић са високо подигнутим крстом у руци. Архимандрит је приказан и на споменику у Такову, равноправно са Милошем. Сматрамо да не постоји ни један разлог да се стидимо овог верског елемента који је веома значајан за нашу слободарску традицију.