Двери Горњи Милановац: У сусрет Васкрсу

     Због вере у ове вредности и бескомпромисно залагање за њих, често нас означавају као десничаре. Што се нас тиче, не правимо разлику између леве и десне стране. Ми се само трудимо да разликујемо добро од злог и поштено од непоштеног, јер једино тако можемо живети у нормалном и срећном друштву, у коме ћемо и сами бити срећни и нормални.

Често критикујемо власт. То нам је један од основних задатака као опозиционој странци. Трудимо се да укажемо на све оно што није добро, што може да се поправи и што житељима наше општине може да олакша и улепша живот. Надамо се да у тим критикама грађани могу да препознају нашу конструктивност и добру намеру, за разлику од власти која то очигледно нити може нити жели. Наравно, из њима знаних разлога. Ми себе сматрамо традиционалистима и конзервативцима, у том смислу свакако да нам ни васкрснуће није страно.

А, шта је то за шта се залажемо и што је потребно за васкрснуће наше општине? На првом месту жеља нам је да повратимо вољу грађана да управљају својим животима. Како?

Тако што ћемо им вратити могућност да тамо где живе, ту и о томе одлучују. Вратимо им месне заједнице, рејонске одборнике, непосредне изборе за Савете, зборове грађана, грађанске иницијативе и референдуме. Да сами одлучују шта ће са својим парама од пореза и других намета у буџету. Да извори и водовод остану њихови, да о томе која ће се улица или сокак асфалтирати не одлучују тајкуни и председник општине. Вратимо им домове и задруге.

Да би се то урадило мора се развластити „неприкосновени центар моћи“, како себе сматра и шта претендује да буде тренутно владајућа странка. Уједно, не сме се дозволити да то буду ни они који дођу после њих, а доћи ће.

Овако велика и разуђена општина својим мештанима би била ближа када би варошице Рудник, Прањани и Таково биле локална средишта за околна села и засеоке. Да ту имају вртиће, осмогодишње школе, амбуланте, испоставе јавних предузећа и установа, банке, поште, полицијску станицу, ватрогасну јединци и месну канцеларију са редовним радним временом и ширим овлашћењима. Знамо сви да смо то већ имали.

Имали смо и то да месне заједнице располажу са заједничким просторијама и домовима, водоводним постројењима. Зашто то не би било опет.

Истом логиком и становници града треба да имају своје месне заједнице, најмање четири, да и они сами одлучују о свом животном окружењу, канализацији, води и улицама, паркинзима, парковима и дечијим игралиштима.

Уместо политичких комесара, или како их сада зову – вршиоци дужности, вратимо директоре и управнике, изабране на јавним конкурсима на основу стручности и способности. Укинимо савремено ропство, односно упошљавање на одређено време партијских војника и сакупљача сигурних гласова. И дајмо им праве плате, а не сићу мало већу од месечног џепарца који комесари дају својој деци. Мислимо да је сувишно запитати се да ли ће нам тада град бити чистији, смеће редовно и на време однешено, улице и тротоари без закрпа, а да неће редовно пуцати водоводне цеви и нестајати струја.

Све што су наводно напредно смислили и претумбали, урадили су да би узели још који динар од овог народа. Увели су паркинг сервис, али проблем паркирања нису решили, преместили су сточну пијацу и она више не ради, преместили су и вашар. Имамо еколошку котларницу, али ваздух и даље није здрав, имамо измењени Генерални план регулације, али немамо места где да паркирамо кола, цеви и даље пуцају, кишна и фекална канализација се излива, улице су преоптерећене, ничу нови стамбени блокови, а становника је све мање. Формирају се задруге и дају субвенције а сељацима је све теже, имамо нове шопинг центре и тржне ланце, а све је скупље. Стандард нам расте само на срећним и ружичастим телевизијама, без обзира што су „економском тигару“ плате и пензије историјске и рекордне.

Нека је предстојећи празник свим нашим суграђанима срећан и радостан, нека се слави име Христово, који је васкрсао и међу нама се опет појавио!

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Васкрснуће опет и Косово!