Двери Горњи Милановац: Зашто није била потребна процена?

• Да ли нова котларница доприноси и онако загађеном ваздуху у нашем граду?
• Шта све утиче на повећање количине отровних честица у ваздуху који удишемо?
• Да ли постоји било какво решење, па колико год да кошта?
• А да ли су се ове недоумице могле на време предупредити?

Па кренимо редом.

Домаћински је припремити се на време за зиму. То, када је у питању ова зимска сезона надлежни у нашој општини нису урадили. Мислимо да је сувишно ову тврдњу образлагати, јер је то било више него очигледно. Но ипак има нешто што је такође важно, али није било у довољној мери доступно јавности.

Суграђане који су повезани на централно грејање и нову котларницу у наредних тридесет година грејаће „Енерџи констракшен доо“ из Новог Београда, Омладинских бригада 70Б.

Основни енергент ће бити дрвна сечка, а ако буде затребало у резерви је земни гас. Ради се о обновљивим енергентима који не би требали да загађују животну средину, посебно не ваздух. Дрвна сечка се добија уситњавањем огревног дрвета, крупног и ситног остатка из шуме, дрвног остатка из процеса прераде дрвета и слично. Огревна вредност сечке зависи најпре од влажности (свеже посечено дрво или одлежало преко лета на сунчаном и проветреном месту), а након тога и од састава (удео грања, лишћа и коре).

У ствари да будемо прецизни, ова фирма која се у уговору помиње под скраћеницом ДПН неће грејати наше станове. Она ће само производити топлотну енергију и на излазу из котларнице је продавати Јавном партнеру. Јавни партнер, а то је ЈКП Горњи Милановац, одговоран је за испоруку топотне енергије, њен квалитет и наплату грејања грађанима. Међутим нигде у уговору се не може наћи како ће се обрачунавати цена топлотне енергије коју топлана, односно приватни испоручује јавном партнеру. Ово је важно за грађане којима ће ту цену, помножену са квадратима грејне површине и сабрану са трошковима „транспорта“ исте, одржавања постројења и топловода, наплаћивати ЈКП.

Знамо да су за данашње услове ова питања сувишне, али ипак их постављамо.

Како то да је опет била само једна пријава на тендеру?

Да ли је било јавног конкурса за радна места у овој котларници?

Дефиницију за ДПН (Друштво за посебне намене) пронашли смо у Закону о јавно-приватном партнерству и концесијама (Службени гласник РС број 88/2011, 15/2016 и 104/2016). То је привредно друштво које оснива приватни, односно јавни партнер за потребе закључења јавног уговора, односно за потребе реализације јавно-приватног партнерстава.

Детаљније објашњење овог појма дали су стручњаци са Правног факултета за привреду и правосуђе и Факултета за правне и пословне студије у Новом саду:

„Друштва за посебне намене су специфични пословни субјекти, који се оснивају за потребе реализације одређеног пројекта, а ради заштите самог посла, при чему се пословни и финансијски ризици у вези са датим пројектом (пре свега ризик од наступања стечаја) преносе са матичне компаније (оснивача или спонзора) на ово друштво. У правној науци не постоји јединствен став по питању правног положаја друштва за посебне намене, те ситуација у којима је неопходно његово оснивање, а посебно по питању односа овог друштва са његовим оснивачима. “ *

Немамо намеру да плашимо суграђане са тим како ће се грејати са „ограњцима“, али шта ако дође до застоја у снабдевању сечком у току зиме, а знамо како овде може да буде. У уговору стоји да уколико дође до прекида у снабдевању топлотном енергијом из нове котларнице на сцену ступају старе са мазутом и плином. Прекид сме да траје максимално 12 сати.

Ово, као и то какав је квалитет сечке, ко га, где икада контролише, ипак је ове зиме у другом плану. Све нас много више брине квалитет ваздуха и да ли смо ишта добили тиме што уместо старе котларнице имамо нову са, како кажу, еколошким енергентом – биомасом. Очекујемо да нам „Лабораторија за процесну технику, енергетску ефикасност и заштиту животне средине“ са Машинског факултета, која ће мерити емисију загађујућих материја из нове котларнице, да одговор на ово питање. Ако резултат њиховог истраживања буде негативан, односно ако се установи да нова котларница не доприноси додатном загађењу ваздуха, шта ћемо тада? Хоћемо ли да наставимо да га удишемо, срећни и задовољни?

Мислимо да би било много важније, када су већ ту, да нам одговоре шта је то што оволико загађује ваздух у нашем граду – „белом лабуду на зеленом језеру“?

Ту долазимо и до кључног питања. Где су они били и зашто их нико није питао пре но што се одлучило да се прави котларница?

Нормално одговор је на другој страни. У општинској управи, односно Канцеларији за заштиту животне средине. Па морамо да питамо шефицу ове канцеларије:

– Где је Процена утицаја котларнице на биомасу на животну средину?

Наиме, фирма која се зове: „Констракшен биомас ГМ“ д.о.о, из Новог Београда, истог власника и на истој адреси као и ДПН, је уредно доставила захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: КОТЛАРНИЦЕ НА ДРВНУ СЕЧКУ И ПРИРОДНИ ГАС, заведен под бројем 4-08-501-179/2022, дана 09.08.2022. године. Исти је објављен на сајту ове канцеларије 24.10.2022. године.

Занимљиво, али истог дана ја на овом сајту објављено и решење Канцеларије:

„Обавештава се јавност да је овај орган донео решење о поднетом захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: КОТЛАРНИЦЕ НА ДРВНУ СЕЧКУ И ПРИРОДНИ ГАС, који се планира на катастарској парцели број 699/1 на КО Горњи Милановац, општина Горњи Милановац, носиоца пројекта “CONSTRUCTION BIOMASS GM“ д. о. о., ул. Омладинских бригада бр. 90 б, 11070 Нови Београд, заведен под бројем 4-08-501-179/2022, дана 09.08.2022. године, није потребна процена утицаја на животну средину.“

ЗАШТО?

Зашто није била потребна процена?

Зашто, јер је котларница направљена у непосредној близини строгог центра града?

Зашто, јер се налази уз ограду хемијске фабрике Звезда?

Зашто, јер се налази одмах поред реке и зелене пијаце?

Зашто, јер се налази на свега сто метара од опште болнице и породилишта?

Зашто, јер смо и пре изградње котларнице имали проблема са квалитетом ваздуха због конфигурације терена, околних брда и слабог струјања?

Можда је само требало да димњак буде виши за којих десет до двадесет метара, можда?

Па чак и ако је котларницу требало направити негде на другом месту, на неком узвишењу, или где је струјање ваздуха веће, мања би била штета.

И на крају још само једно питање.

А шта ако налаз лабораторије буде позитиван, да ли ће ико сносити одговорност?

* Право и привреда, 2019, вол. 57. бр. 10-12, стр 35-49 Правни положај друштва за посебне намене и његова улога у пројектима јавно-приватног партнерства.