Двери Ниш помогле произвођачима облачинске вишње

    И ове године, као и готово сваке претходне, произвођачи вишања су се суочили са правом уценом од стране откупљивача, како због цене која је испод производних трошкова, тако и због предаје тона вишања без исплате и унапред познате цене. Секретаријат за пољопривреду, а ни два министарства која се селом и пољопривредом баве, нису произвођачима најбоље светске вишње пружили било какву помоћ, нити су гарантовали откупну цену, као што општинна Мерошина годинама није обновила уништене и опљачкане хладњаче. Иако је најављивано да ће откупна цена вишања бити 70 динара за килограм, она је пред бербу пала на 40 динара по килограму. И ове године произвођачи вишања имају велике губитке, јер овако ниска цена не покрива ни основне трошкове – бераче који наплаћују 20 динара по килограму, најскупљу нафту, хемијске препарате и ђубриво. Због тога се на многим имањима већ секу стабла пуна рода и уништавају вишегодишњи воћњаци.

Овако ниску цену формирале су локалне хладњаче и откупљивачи за потребе прерађивачке индустрије воћа у Србији. У овом моменту, у мерошинском крају, постоје две хладњаче – Фрипак, потпуно девастирана и неупотребљива, урасла у коров и без запослених, док је хладњача у Александрову, која такође не ради, продата новом власнику за цену од 200 хиљада евра, што је цена упола мања од вредности земљишта на коме се хладњача налази.

Ни локална власт у Нишу ни Секретаријат за пољопривреду нису учинили ништа да помогну произвођачима који економски пропадају из године у годину и који су принуђени да уништавају засаде најбоље светске вишње. Уместо тога град Ниш је објавио Конкурс за избор корисника средстава Буџетског фонда за пољопривреду и рурални развој града Ниша за 2022. годину којима се подстичу „локалне стратегије руралног развоја“. У оваквим условима Двери Ниш постављају питања:

• Због чега се за питања од стратешког значаја за рурални развој субвенционирају појединачни пројекти?
• Зашто се Секретаријат за пољопривреду не огласи по питању откупне цене вишања, имајући у виду да њихова производња и берба ангажује и радну снагу из нишких општина?
• Због чега општина Мерошина деценијама није оспособила хладњаче, већ их је оставила да пропадају или да се продају по багателним ценама, уместо да другим моделима улагања у прерађивачке капацитете омогући поштен откуп од произвођача и заштити их?