Највећи број ових најсиромашнијих Нишлија живи без струје годинама, а међу њима је велики број бивших радника пропалих нишких државних предузећа којима држава и даље дугује стотине милиона евра неисплаћених зарада. Највећи део ових људи прима социјалну помоћ и њима, по чл. 86 Закона о заштити потрошача који регулише „осетљиве потрошаче“, струја и не би смела да буде искључена. Великом броју ових домаћинстава су струјомери скинути и однети, искључења су вршена без присуства потрошача, без неопходних доказа и ти људи више не знају како да их врате. Радна група коју је помпезно најавила градоначелница Ниша Драгана Сотировски, пребацила је решење проблема на ресорно Министарство и ЕПС, па је само десетак домаћинстава проблем решило. Ниш је, нажалост, постао познат и због самоубиства оца вишедетне породице због дуга за струју од 200 евра.

О стању у коме живи 7500 породица без струје говорио је Зоран Павловић, представник Удружења „Жртве транзиције“ као и Љубан Јанаћков, човек коме је због канцера одстрањено плућно крило и један од 25 хиљада Нишлија који годинама живе без струје. Покрет за обнову Краљевине Србије (ДВЕРИ-ПОКС) Ниш захтева хитно укључење струје за готово 7500 породица, отпис застарелих дуговања и минималне рате отплате без обзира на висину дуга како би се заштитили најугроженији потрошачи.

Српско друштво је дубоко неправедно, јаз између богатих и сиромашних је највећи у Европи, стопа сиромаштва је 24,2%, па је сваки четврти грађанин или 2,5 милиона људи сиромашно. У Нишу и на Југу Србије ови су подаци још катастрофалнији. Неправда према сиромашнима који својом потрошњом пуне 60% српског буџета, и привилегије богатих Нишлија, ЕПС-ових дужника, говоре о томе да је локална власт у Нишу, на челу са градоначелницом Сотировски утростручила беду Нишлија, јер је од 2500 породица без струје до пре две године, сада тај број увећан на 7500 породица.

У Програму „За државу која брине“ ДВЕРИ-ПОКС предвиђају социјално-економске мере које треба да заштите најугроженије. Нишу је потребна ПРАВДА и ми ћемо је донети. Смањење сиромаштва могу да донесу само мере које ће смањити и казнити корупцију, извршити прерасподелу богатства, терет кризе пребацити на новообогаћену елиту, а грађанима Ниша омогућити елементарно благостање.