Мирољуб Бјелић: Пријепоље изгубило 12% становника за 10 година

    Хајде да пробамо да обрнемо ствари и погледамо ову рачуницу са друге стране. Шта се дешава ако, при одузимању, заменимо умањеник и умањилац, тј. ако од садашњег броја становника одузмемо онај од пре 11 година?

Ево, на пример, у Пријепољу то изгледа овако: 32.698 – 37.059 = – 4.361. Значи – минус. И то – дебели минус. Можемо тај губитак представити и у процентима (- 11,78%) или у облику разломка (-1/9), али то је опет минус. И тако све минус за минусом под овом влашћу. И, докле тако?

Одговор је лак. Све док власт не престане да уништава домаће ресурсе и гомила капитал страним компанијама и себи блиским, домаћим, новопеченим богаташима, који више не знају шта ће са сопственим богатством, па само мењају генералне урбанистичке планове и зидају зграде где год стигну, тонућемо, као народ, све дубље.

Кад власт обрати пажњу на обичне, сада неприметне грађане, домаћине, који савесно раде свој мало плаћени посао, с муком издржавају породицу и школују децу, напорно одржавају своја наслеђена имања и тешко „држе у животу“ своје мале породичне привредне субјекте, редовно плаћајући порез и све дажбине, тада ће се створити услови да кренемо у позитивном смеру.

Кад се посвети посебна пажња успешним професорима, савесним лекарима, поштеним трговцима, угледним домаћинима, омиљеним привредницима који својим радницима деле тринаесту плату, мајкама хероинама, часним новинарима и политичарима, а не, као сада, скоројевићима, преварантима, лажним интелектуалцима, криминалцима, бизнисменима са рукама у државној каси, естрадним и другим „уметницама“, учесницима ријалитија и разним звездама лажног сјаја, јавиће се нада да у овој земљи има места и за већински део популације, а не само за привилеговану мањину која ту привилегију није заслужила ничим поштеним.

Ако млади људи и уопште младе породице препознају да неко позитивно одговара на њихову неспремност за корупцију, за понижења и мољакања, за одлазак „трбухом за крухом“ и на њихову жељу за достојанствен живот баш овде где су рођени, сигурно ће и они узвратити на прави начин, јер родољубље код младих у Србији уопште није упитно.

Из свега претходно наведеног могу се препознати два политичка модела – први који је тренутно на снази, кога форсира тренутна безидејна и уцењена владајућа гарнитура, као и њене претходнице, и од кога се не може очекивати никакав прогрес, и други модел, модел са визијом и идејом, који буди наду да српски народ и српска држава имају будућност. Носилац овог савременог модела националног препорода јесте Српски покрет Двери, и то дужи низ година, а све је више искрених патриотских снага које му се прикључују кроз Патриотски блок.

Дверјани живе за дан када ће број пописаних грађана неког новог пописа бити већи од броја са претходног и када ће најважнији национални резултат бити поново у плусу.