Борко Пушкић: Држава хитно да укључи Русију у преговоре око КиМ

      Једино на тај начин могу се заштити међународно право и интереси Срба и Србије, јер се свако друго решење показало као међународна превара колективног запада, слична оној која се налазила у позадини Минских споразума. Већа улога Руске Федерације, која је у више наврата дала јасан сигнал Србији да очекује наш позив за укључивање у преговоре, представљала би кључни моменат у одбрани територијалног интегритета Србије, њеног Устава, али и међународног права у целини. Лицемерје НАТО земаља, које након окупације Косова и Метохије 1999. године и погрома на свему што је српско 2004. године, се градило кроз разне фазе, почевши од Бриселског и Вашингтонског споразума, преко „фус нота“ и преноса надлежности енергетског система, затим инсталације седам војно полицијских база, док своју кулминацију доживљава сада, испостављањем ултиматума са еуфемистичким називом француско-немачки план, који за циљ једино има заокруживање државности лажне државе Косово.

Двери истичу да само учешћем Русије у преговорима Србија има маневарски простор да поништи све досадашње штетне споразуме и да одмах и у целости одбаци ултимативни НАТО план. Наглашавамо да је за остваривање овог плана довољна само воља државе Србије да преговоре о КиМ истргне из канџи Европске уније и врати их тамо где им је и место, у Савет безбедности Уједињених нација, у коме ће улога Русије у решавању овог питања бити кључна и свакако у складу са интересима државе Србије.

Осврћући се на своју уобичајну стратегију, којом на све начине иницира поделе у српском друштву јер само на основу тих подела може опстати његов ауторитативни антиуставни статус, председник Републике Србије нескривено показује спремност да се чак и кршењем Устава сопствене државе и капитулацијом додвори западним менторима који су га и довели на власт и од чије воље зависи и његов опстанак на власти. У прилог томе говори чињеница да је његова пропагандна машинерија усмерила све своје ресурсе управо на онај део јавног мњења и њихове представнике оличене у државотворној опозицији, таргетирајући нас узрочницима тобожње будуће изолације и нестабилности.

Јасно је да Александар Вучић константно губи поверење грађана централне Србије, али и Срба са обе стране Ибра који, чувајући како себе тако и Србију на Космету, одбацују поменути споразум јер их исти оставља на милост и немилост НАТО-сепаратистичким властима у Приштини.

Истичемо да је паралелно са нападима на противнике француско-немачког ултиматума у току и медијска припрема јавног мњења за прихватање капитулације коју здушно подржава Драган Ђилас и његова странка, а све под плаштом пута у Европску унију у чијем ћемо се загрљају, по речима ових европејаца, наћи колико већ 2030. године. Ова теза ССП-а тачна је исто колико и теза да ће нас због Косова и Метохије напустити страни инвеститори који притом ни у другој години рата који се још увек води на украјинском фронту, због сопствених интереса, нису напустили ни саму Русију.

Као опасну интенцију Александра Вучића, његових пиона из власти и лажне такозване грађанске опозиције, примећујемо и све чешће наводе којима се тобоже истовремено бусају у груди досадашњим неувођењем санкција Руској Федерацији, али притом и истичу спремност да то учине ако нас околности на то приморају. На овај начин, Александар Вучић би уз подршку дела тзв. грађанске опозиције закуцао и последњи ексер независности државе Србије, што грађани сигурно неће дозволити и чему ће се државотворна опозиција, као и сви политички елементи унутар и ван институција нашег друштва, оштро супротставити.

На крају овог текста додајем и један, на ову ситуацију апсолутно примењив, цитат владике Његоша:

„Вук на овцу своје право има,
ка тирјанин на слаба човјека.
Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
довести га ка познанију права, то је људска дужност најсветија.“