Бошко Обрадовић: МИ ГАРАНТУЈЕМО – Мере за село и пољопривреду

      Увек има нешто прече за државу од села и сељака. Стране компаније добијају подршку државе, а шта добија домаћи пољопривредник од сопствене државе? Све друге земље субвенционишу своје пољопривреднике да извозе, само наша држава дозвољава да увознички лоби увози све оно што ми овде можемо да произведемо и нелојалном конкуренцијом убија домаћег произвођача. Све више је села без становника, а у онима у којима и даље има мештана гасе се поште, школе и здравствене амбуланте. Сеоска инфраструктура је много лошија него у граду и то се односи како на путеве тако и на водовод, канализацију, гас, интернет, кабловску телевизију… Културна и спортска понуда у селу готово да и не постоји. Гориво за пољопривредну производњу је безобразно скупо. Сељак више не види рачуницу да се бави пољопривредом јер из године у годину трошкови пољопривредне производње превазилазе зараду. Због свега овога све већи број људи и читавих породица одустаје од својих сеоских газдинстава и сели се у градове или у иностранство. Да ли је циљ ове власти да сви са села пређу у град да буду јефтина радна снага код страног газде, а не своји на своме?

Наше Национално окупљање на челу са Дверима и Заветницима, ставиће село и пољопривреду на прво место државне пажње. То значи оснивање Аграрне банке и повољне кредите за пољопривредне произвођаче и њихова удружења. То значи финансијску помоћ за оне који желе да се врате на село и баве пољопривредом. То значи да ћемо уместо изградње у овом тренутку сувишног Националног стадиона за тај новац изградити у просеку по 200 километара нових асфалтираних сеоских путева у свим општинама у Србији. И што је најважније то значи загарантован откуп и гарантоване цене пољопривредних производа, као и ургентне интервенције у свим оним областима у којима је пољопривреда угрожена. Субвенције по хектару морају се разликовати у зависности која врста пољопривредне производње је у питању, која је класа земље, да ли је у питању равница или брдско-планински крај. Држава мора посебно да се посвети руралним и граничним појасевима, да улаже у инфраструктуру и заштиту животне средине, етнозанатство и сеоски туризам. Циљ државе мора да буде да се квалитет живота на селу приближи животу у граду, а и да због здравог живота буде још атрактивнији.