Бошко Обрадовић: Патриотски блок је покрет за одбрану здравља и слободе

    На округлом столу под називом „ЗДРАВЉЕ И СЛОБОДА – Шта је Влада потписала са СЗО и шта нас чека?“, учешће су узели: Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери, проф. др Бранимир Несторовић – Витезови реда змаја, проф. др Алек Рачић – Покрет српске саборности, примаријус др Милан Рогановић – председник Савета Двери за биоетику, др Борислав Антонијевић – Лекари и родитељи за науку и етику, др Ленка Тенжерa – Лекари и родитељи за науку и етику и адв. Иво Струјић – Право на избор.

Бошко Обрадовић је овом приликом истакао: „Српска политичка и медијска јавност потпуно је прећутала да је министар здравља у техничком мандату Златибор Лончар само дан после избора у Србији, 4. априла, потписао нови споразум са Светском здравственом организацијом, мимо очију јавности и без сагласности чак и Владе Србије, а камо ли Народне скупштине. Реч је о изузетно крупној ствари којом се сувереност у лечењу својих грађана препушта некој наднационалној и наддржавној институцији а да грађани нису за то питани нити дали свој пристанак. Министар у техничком мандату никако себи није смео да дозволи доношење једне овако стратешке одлуке, а посебно то није смео да учини самостално без јавне дебате и стручне размене мисли. Зато Српски покрет Двери данас организује округли сто на тему последица потписивања једног оваквог споразума, како би се чуо глас струке и из једног другог угла у односу на владајући режим.

Али, то није само наш национални проблем већ нешто што у још опаснијем виду чека све народе света ако дође до најављених измена „Међународног здравственог правилника“ на скупштини СЗО следеће недеље у Швајцарској. Наиме, од 22-28. маја у Женеви ће бити одржана скупштина СЗО на којој треба да буду усвојени документи који би означили прелаз ка дефинитивном присвајању светске моћи и прављењу светске владе од стране СЗО. Администрација председника САД Џозефа Бајдена предложила је низ далекосежних амандмана на „Међународни здравствени правилник“ из 2005. године. Овај Правилник обавезује 196 држава (скоро цео свет) и дефинише права и обавезе држава у управљању јавним здрављем, као и поступању у хитним случајевима, што директно упливише у национално законодавство и суверену власт сваке независне државе, а да већина њих – међу којима је и Србија – нема никакав утицај на одлуке СЗО које мора да примењује.

Предложеним амандманима се генералном директору СЗО дају додатна овлашћења која раније није имао, док нека важна права држава која је гарантовао овај Правилник убудуће не важе. Примера ради, амандмани предвиђају да СЗО дефинише када се нека држава налази у „потенцијалној опасности од стања здравствене хитне опасности“, док генерални директор СЗО уводи „ванредно здравствено стање”, иако за њега нико никада није гласао нити се зна ко чини његов тим експерата у будућем „Комитету за стање хитне опасности“. Ово је моменат када светско управљање конкретно улази у ауторитарну светску владу, јер нико ван једне независне државе не би смео да одлучује о ванредном стању унутар државе јер је то једна од кључних одлика националне суверености. Да ли ово значи да ће генерални директор СЗО убудуће да одлучује о закључавањима, обавезним вакцинацијама и апликацијама за праћење људи у нашој држави?

Постављамо питање и шта доноси нови „Пандемијски споразум СЗО“, који се тренутно такође израђује? Да ли ће овај нови документ бити правно обавезујући за све државе на свету? Да ли то значи да када дође нови пандемијски удар, о коме се већ увелико говори, следи наметнути јединствен одговор у целом свету од стране СЗО која није изабрана на демократски начин, за коју нико од нас није гласао, нити тачно знамо ко све унутра одлучује, нити кога да сматрамо одговорним око мера које ће нам свима наметати. Да ли потписивањем оваквих споразума са СЗО наша Влада предаје нашу сувереност светској влади?