Бошко Обрадовић за „Политику“: Потребна нам је потпуно нова спољна политика

Стављање на дневни ред скупштинског одбора за спољне послове „Предлога резолуције о усаглашавању спољне политике Републике Србије са спољном политиком Европске уније у виду рестриктивних мера према Руској Федерацији”, који је предложио Борко Стефановић, донело је неколико корисних последица. Најпре је јавно потврђена неформална коалиција између СНС-а и ССП-а јер овај предлог, који је супротан важећој спољној политици Србије, не би могао ни да се нађе на дневном реду без подршке владајуће већине која је Борка Стефановића поставила на чело овог најважнијег скупштинског одбора. Ово није први пут да СНС и ССП отворено сарађују, али говори да је власт у ССП-у нашла коалиционог партнера који има улогу да отвара теме које власт не сме јер би изгубила подршку у бирачком телу. А вероватно се ради и о постепеној припреми јавног мњења за будућу формалну коалицију у граду Београду или на републичком нивоу.

Друга последица је огољење спољне политике прозападне опозиције у Србији која је пре избора била против увођења санкција Русији, а после избора их тражи, што представља крупну превару бирача. Добро је да бирачи сада знају да је прозападна опозиција, зарад додворавања према ЕУ, спремна да ради и на штету српских националних и државних интереса. Србија нема нити један једини разлог да уводи санкције пријатељској и савезничкој земљи као што је Русија. Такав чин би угрозио наше односе са Русијом која би нас аутоматски прогласила непријатељском земљом, довео у питање важну улогу коју Русија игра у међународним односима када је у питању одбрана и очување КиМ у саставу Србије, а била би нарушена и наша економска и енергетска безбедност. Притом, Србија не сме себи да дозволи да у украјинском сукобу стане на страну НАТО-а против Русије.

Ако друге европске државе не виде да су колатерална штета сукоба НАТО-а и Русије и да страдају за интересе САД који нису исто што и интереси Европе, Србија у томе не треба да учествује. Ми смо народ који је на својој кожи осетио санкције и не треба да их уводимо било коме другом, а посебно не Русији. Актуелна власт се већ осрамотила увођењем санкција Белорусији, такође пријатељској земљи, чији председник нас је једини посетио током НАТО бомбардовања 1999. године. Власт је такође током прошле године најмање пет пута гласала против Русије у УН, док би увођење санкција Русији било негација читаве српске историје, практично увођење санкција и наношење огромне штете самоме себи.

Оно што је добро јесте да ће се на дневном реду исте ове седнице скупштинског одбора за спољне послове наћи и четири предлога који долазе из опозиције, три из посланичког клуба Српски покрет Двери – Патриотски блок и један иза којег су на предлог Српске странке Заветници стали и сви народни посланици из Двери и коалиције НАДА. То ће бити прва прилика у новом скупштинском сазиву да грађани чују и виде шта предлаже патриотска и државотворна опозиција и како би изгледала алтернативна спољна политика трећег пута између бивше и садашње власти. У питању су „Препорука Влади Републике Србије о новој спољној политици”, „Декларација о потреби јачања сарадње са Руском Федерацијом на билатералном нивоу и у међународним организацијама” и „Декларација о српском мини-шенгену (нови облик интеграције Србије, Републике Српске и Црне Горе)”, што су предлози Двери, и „Предлог резолуције Народне скупштине Републике Србије о забрани коришћења једностраних санкција као инструмента спољне политике”, који су заједнички поднели Заветници, Двери и НАДА. Борко Стефановић је пропустио да на дневни ред стави још један важан предлог посланичке групе Двери који смо предали у скупштинску процедуру, а то је предлог Резолуције о војној и политичкој неутралности.

У препорукама Влади Србије за нову спољну политику налази се: очување КиМ у саставу Србије, брига о Србима у региону и расејању, прекид штетних преговара са ЕУ и почетак нових у форми билатералне сарадње са ЕУ у обостраном интересу, учешће у Европској економској заједници без политичких условљавања, стратешка сарадња са Русијом и Кином, посебна сарадња са свим европским државама које нису признале лажну државу Косово и свим другим европским државама са којима имамо традиционално добру економску сарадњу, као и отвореност за сарадњу са Евроазијском унијом, земљама БРИКС-а, Шангајском организацијом за сарадњу, као и разним средњоевропским мултилатералним иницијативама које држе до хришћанских, традиционалних и породичних вредности.

Није добро то што су власт и прозападна опозиција заједнички и даље верне путу Србије у ЕУ по сваку цену и не дозвољавају промену спољне политике која нас је толико скупо коштала по српске националне и државне интересе. По том и многим другим питањима бивши и садашњи режим су једно, али развој геополитичких околности у свету и време ради за долазак нове политичке генерације и нове спољне политике коју они који овде владају преко 30 година не могу зауставити.