Бошко Обрадовић за Телеграф.рс: Двери ће дати допринос култури парламентарног дијалога

     Време је да власт схвати да и опозиција жели добро народу и држави и да наши предлози треба да дођу на скупштински дневни ред као и њихови из власти. Као што ми из опозиције треба да гласамо за добре законске предлоге који долазе из редова власти, тако и они из власти треба да гласају за добре наше предлоге из опозиције. Потребна је и промена Пословника о раду Народне скупштине како би председавајући имао обавезу да на дневни ред стави предлоге који долазе из опозиције и позове министре да одговарају на актуелна питања народних посланика, што до сада није био случај. Важно је да постоји слободна дискусија о свему, да свако може да изнесе свој став и програм, а онда нека народни посланици гласају, а грађани гледају шта ко и како ради.

Надам се само да нам се више никада неће поновити Маја Гојковић. Тај период и скупштински сазив 2016-2020. је дотакао дно српског парламентаризма. Сви председавајући пре и после ње су били бољи. Само у њено време било је могуће ићи до те антидемократске крајности и искључивати микрофон говорницима из редова опозиције чим покрену критику власти или их чак искључивати са седнице на више месеци. Замислите да вас грађани изаберу на изборима, а онда вам неко из власти забрани да учествујете у раду Скупштине и представљате грађане који су вас бирали. Нови председник Народне скупштине треба да омогући да се у парламенту отвори дебата о најважнијим националним и државним питањима као што су стање на КиМ, подршка Републици Српској, контроверзни Отворени Балкан, Резолуција Европског парламента којом смо условљени да признамо лажну државу Косово и уведемо санкције Русији… Потребне су нам и јавне расправе о обнови монархије, несталим бебама у породилиштима, праву на избор по питању вакцинације, реституцији која није завршена, јавним извршитељима и банкама који пљачкају грађане, криминалу и корупцији у врху власти… Највећи изазов за будућег председника и све потпредседнике који ће председавати седницама парламента биће да схвате да је боље да се политичке дебате воде на скупштинским седницама него на улици и да дозволе нормално политичко деловање опозицији у парламенту. Што је до Двери и мене лично даћемо свој допринос култури парламентарног дијалога и међусобног поштовања.

Био сам, по свим параметрима, најактивнији народни посланик опозиције у претпрошлом скупштинском сазиву, али може то још много боље. Мислим да сам у међувремену сазрелио као политичар, а надам се и као народни посланик. Искористио сам овај период да завршим мастер студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и да се на тај начин боље теоријски припремим за даље бављење политиком и скупштинским радом. Од Српског покрета Двери и мене лично сада можете очекивати много више конкретних програмских наступа и да ћемо наш предизборни програм преточити у бројне скупштинске иницијативе, од недеље као нерадног дана и у приватном сектору до веће подршке породици, домаћој привреди, селу и пољопривреди, а посебно социјално угроженим категоријама становништва у овим кризним временима. Тражићемо да се кроз анкетни одбор испита јавашлук у ЕПС-у и Републичком геодетском заводу, два веома важна државна ресурса која су уништена због неспособности кадрова владајуће странке. Ми нисмо опозиција држави већ владајућем режиму који ћемо наставити да критикујемо, али са много више конкретних предлога шта бисмо ми другачије урадили да смо на њиховом месту.

Краћу верзију изјаве можете прочитати овде.