Бошко Обрадовић: Зашто сва деца у Чачку не добијају бесплатне уџбенике и вртић као деца у Београду, односно коме иду наше паре?

   Град планира продају нових шест грађевинских парцела у новој години и очекује повећање приходне стране буџета по том основу, али се поставља питање да ли ће та нова изградња донети нова градска ругла као што је нова зграда на самом градском бедему на месту некадашњег паркинга за градски базен и изазвати нове урбанистичке и саобраћајне проблеме?

Други основ за повећање приходне стране буџета је још спорнији јер се очекује прилив од више хиљада новопописаних пореских обвезника, што најбоље говори о раду градске управе за локалну пореску администрацију која очито годинама није радила свој посао и евидентирала пореске обвезнике. Исто се односи за неколико хиљада новопронађених фирми које ће тек у следећој години почети да плаћају накнаду за заштиту животне средине или за неплаћена потраживања за уређење грађевинског земљишта. Ко је у градској управи за инспекцијски надзор одговоран што то све до сада није наплаћено и ко је на тај начин озбиљно оштетио градски буџет у претходним годинама? Тај неко има име и презиме, а зна се и чија је одговорност била за рад целокупне градске управе.

На све ово градска власт планира и ново кредитно задужење у висини од 135 милиона динара, док се не буни што републички ниво власти и даље закида град Чачак за више стотина милиона динара годишње која нам следују из наменских трансфера локалним самоуправама. Наше паре, од пореза који се убира у Чачку, иду на друге стране попут финансирања метроа у Београду. Да имамо тај новац који нам припада из републичког буџета онда би и сва деца у Чачку могла да имају бесплатне уџбенике и вртић као деца у Београду, а то није предвиђено овим предлогом градског буџета за следећу годину.

Расходна страна буџета је посебно проблематична. Кабинет градоначелника планира да потроши 9 милиона динара, а за тзв. „енергетски менаџмент” се издваја 113 милиона динара. Зашто град Чачак плаћа 60 милиона динара годишње на судске трошкове, односно ко је причинио ту штету за град и шта ради градско правобранилаштво које годишње троши 78 милиона динара? На шта се даје преко 140 милиона динара за „функционисање локалне самоуправе и градских општина” у више буџетских ставки? На шта иде 28 милиона динара годишње за ангажовања по привременим и повременим пословима ако није за партијско запошљавање чланова владајућих странака који потом имају обавезу да скупљају сигурне гласове за власт? Коме иде још 10, 7 милиона за тзв. опште услуге? Да ли је могуће да се и даље издваја 7, 5 милиона за изградњу градског фудбалског стадиона, што никако да се заврши већ деценију, а да нема издвојених средстава за решавање најалармантнијег проблема загађености ваздуха у нашем граду, који је већ данима један од најзагађенијих градова у свету?

На другој страни налазе се смешно мали износи за озбиљне буџетске позиције попут 0 динара за накнаду штете од елементарних непогода, 400.000 за заштиту природе, 400.000 динара за жене на селу, срамних 700.000 динара за подршку деци и породици са децом у времену када смо за 10 година између два пописа у Чачку изгубили 8.500 становника, или једва 4 милиона динара за дечји и школски спорт.

Посебна прича је да у буџету и даље нема Дома за старе који је актуелна власт обећала пре више од 10 година, али зато има различитих пројеката родне равноправности која не постоји као категорија у Уставу Србије који препознаје равноправност полова.

Ова кратка анализа предлога буџета града Чачка за 2023. годину нам потврђује да актуелна власт и после 10 година наставља по старој и лошој пракси и да је зрело за политичке промене на власти у нашем граду. Српски покрет Двери, као будућа власт која брине о СИГУРНОСТИ ЗА СВЕ, обавезује се да ће приоритети у креирању локалног буџета бити другачији и преусмерени у много већу подршку породици и деци, домаћим привредницима и пољопривредницима, пензионерима са малим пензијама и другим социјално угроженим, сиромашним и презадуженим грађанима у времену кризе.