Др Андреј Митић учествовао на „друштвеном дијалогу“ поводом Закона о равноправности полова и родно сензитивног језика
Члан Председништва Српског покрета Двери др Андреј Митић учествовао је на Другом „друштвеном дијалогу“ на тему Закона о равноправности полова и родно сензитивног језика. Двери траже стављање ван правне снаге овог антиуставног закона.
У присуству министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислава Жигманова, представника Савета за српски језик, Института за српски језик САНУ, Филолошког и Филозофског факултета Универзитета у Београду, Универзитета у Косовској Митровици, Државног универзитета у Новом Пазару, Института за филозофију и друштвену теорију, представника националних мањина, цивилног сектора и медија, Митић је изнео став да правна, филозофска, идеолошка, културолошка, језичка и духовно-морална аргументација говоре у прилог захтеву да Закон о родној равноправности мора бити повучен и стављен ван правне снаге.
У свом излагању Митић је довео у питање „саморазумљивост“ појма „рода“ као нормативно-вредносне претпоставке овог закона, а који је заправо један идеолошки конструкт који представља вануставну, а по свом бићу антиуставну категорију. Он је у директној колизији са чл. 15. Устава Републике Србије којим „држава јемчи равноправност жена и мушкараца“, затим чл. 46, којим се јемчи „слобода мишљења и изражавања“, чл. 50 који гарантује да „у Републици Србији нема цензуре“, као и чл. 73, којим се штити „слобода научног и уметничког стваралаштва“. Поред тога, „Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма“ усвојен 15. септембра 2021. године, према члану 7, тачки 6, стипулише да „стандардизација српског језика мора бити заштићена од идеолошких и политичких покрета“. У том смислу, Митић је указао на опасност да се овим законом, на мала врата, а кроз нелегитимну скупштинску процедуру прошлог сазива НСРС, без правог друштвеног дијалога, нити скупштинске расправе, уводи цензура, крши право на слободу мишљења и говора и намећа једна идеологија на антиуставан начин.
Митић је изнео став Двери да је ово идеолошки закон, par excellence. У његовој основи лежи идеолошка позиција радикалног феминизма и ауторитарног трансхуманизма. Не спорећи право да у једном друштву постоје конкурентни идеолошки модели, оно што је проблем са овим законом јесте што нова „џендер-идеологија“ постаје ОБАВЕЗУЈУЋА за српски народ и српско друштво у целини. То је неприхватљиво.
„Да је циљ овог закона заштита и равноправност жене, довољно је било да остане на снази Закон о равноправности полова, зар не“, упитао је јавно Митић. Међутим, не, уводи се једна нова идеологија, џендер-идеологија, као део једне трансхумане хегемоније која укида и сам појам жене, противи се самој идеји жене као такве. Јер данас, у ери трансхуманизма који би да постане обавезујућа норма за српско друштво, када свако може бити жена захваљујући трансхуманом концепту флуидног џендера, онда бити жена више није тако важно, о чему сведочи и овај наметнути закон. Због тога смо ми против овог закона. Не зато што смо против заштите жене. Већ управо у име заштите жене. Штавише, Двери су започеле управо зато кампању „Једна је мајка“, а која је у вези са свим што је заштита жене у српском друштву, али ми не желимо да дозволимо да се у српско друштво на мала врата уводи појам рода, који негира појам жене у свом бићу и уместо њега нуди отворену лепезу родова који притом нису дефинисани, док нас законски обавезују, уз претњу врло оштрих санкција. Дакле, Двери желе да јасно демаскирају идеолошку основу овог закона, који прописује оштре санкције за оно што није прекршај, а читаво друштво уводи у стање колективне анксиозности аутоцензуре, и укидања слободе.
Даље, о неприхватљивости овог Закона најбоље сведочи став званичне науке у Србији. Против њега су се недвосмислено изјаснили САНУ, Одбор за стандардизацију, Матица Српска, све катедре србистике у Србији, Републици Српској и Црној Гори, са јасним ставом да овакав захтев о облигаторној употреби исконструисаног језичког идиома подразумева језички инжењеринг и директан уплив идеологије у језик, и да је у супротности са језичком нормом из много разлога. О њега су се оглушили „законодавци“ џендер-комесаријата.
Даље, Митић је упознао скуп и са чињеницом да је Српска православна црква против Закона у овом облику, и да је то друштвена чињеница коју морају да имају у виду. О његовом вредносном садржају у том смислу се јавно огласио и Његова Светост Патријарх Српски Господин Порфирије, као и Његово Преосвештенство епископ бачки господин др Иринеј, у више наврата.
Сумирајући аргументацију, полазећи од чињенице да је овај закон антиуставан, да је наметнут у нелегитимној скупштинској једнопартијској процедури, да су се најеминентније научне институције изјасниле против овог закона, да је СПЦ против оваквог закона, да он представља увођење једне идеологије која нема друштвену легитимацију, док у исти мах уводи цензуру и прописује оштре санкције за непридржавање његових норми (и до 2.000.000 динара!), Митић је у име Двери, као парламентарног политичког субјекта, затражио да Закон о родној равноправности буде стављен ван правне снаге, као и да овај захтев уђе у закључак скупа.
Овај захтев је одбијен. На званичном сајту Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, где се наводе сви учесници дијалога у Новом Пазару, нема Српског покрета Двери. Ми смо потпуно уверени да тиме истина неће бити заустављена, а овај антиуставни и штетан закон повучен у најбржем року. То је више него јасно и организаторима „друштвеног дијалога“ који представља само покушај накнадне легитимације једног више него спорног правног акта.
Инфослужба Двери