Др Јагодић: Насиље над здрављем

1. Изградњи социјално праведног друштва и такве државне организације у којој ће сваки појединац и породица имати једнаку шансу, а успех ће зависити искључиво од залагања и уложеног труда.

Не може се од било кога појединца тражити да се прилагоди таквом стању у друштву у којем царују непотизам, неправда и негативна селекција свих врста. Овакво стање води ка масовном исељавању, претераном кориштењу седатива, породичном насиљу и другим видовима социјалне патологије.“ (Из Декларације о здрављу Српског покрета Двери)

Ово није нимало случајно прва од 11 тачака за које се Српски покрет Двери залаже у својој борби за здравље нашег народа као његов најважнији ресурс, највеће богатство и основ биолошког, економског, одбрамбеног и сваког другог развоја и опстанка. Као што се зна здравство не може бити издвојен сегмент друштва, нити здравље, поготову ментално, може бити оаза у социјалној пустоши која хара Србијом.

Потпуно одсуство правне државе, која има већ више него полувековни карактер, довело је до неподношљивог јаза између права и правде. Прелазак из колективне свести у сурови индивидуализам који се десио крајем прошлог века био је потпомогнут снажном медијском машинеријом која је довела, најблаже речено, до неприхватљивог померања граница пристојности. Дошло је до страховитог социјалног раслојавања које се неуједначено увећава на својим екстремима. Број богатих се благо али стално повећава уз снажан пораст појединачног богатства, док се број сиромашних повећава несразмерно много, на рачун средње класе. Држава и њена регулаторна тела су неми посматрачи медијског и сваког другог насиља које се пропагира кроз ријалити програме најпопуларнијих и најмоћнијих медијских кућа које уздижу силеџије и славе мачизам, а жене најчешће третирају као обичан плен који узма јачи и моћнији. Насиље, сексизам, анимални пориви и обрнути систем вредности се усађују деци у раном узрасту, прво путем видео игрица, потом преко спортских терена и значајног дела филмске продукције, друштвених мрежа и на крају медија са националном фреквенцијом. На сцени је непрестано некритични увоз добро брендираних туђих „вредности“. Тако је сазрела већ цела једна генерација која је тренутно на сцени и која није била у могућности да сагледа и види било шта осим ове деструктивне понуде која поприма све горе облике.

Породица је, као жртва транзиције, од колективизма ка суровом идивидуализму, уместо мирне и сигурне луке постала арена за надметање. Некад „основна ћелија друштва“ претворила се у поприште борбе међу партнерима. Мерила друштвене успешности су крајње упитна, правила не постоје, а успех не зависи од уложеног труда и способности него од такозваног „сналажења“. Себичност је уздигнута на пиједестал, а неогранични потрошачки менталитет узима свој данак. У потпуном одсуству моралних и духовних норми чак и деца постају „монета за поткусуривање“. Све ово, уз распрострањену негативну селекцију, неминовно води ка разводима, масовном исељавању, и то најбољих, енормној употреби седатива и на крају и распрострањеном породичном насиљу у најгорим облицима.

Српски покрет Двери ће као конзервативна странка истрајати у борби за стварање социјално праведног друштва и повратак традиционалног система вредности. За нас је породица оптимална мера колективитета, а верност, лојалност, међусобно уважавање, узајамна подршка, заједничко планирање и штедња оно због чега вреди живети и за шта се треба борити. Ова борба ће нас учврстити као појединце и као народ. Позивамо све грађане Србије и оне који виде породицу као малу цркву и оне друге који је виде као основну ћелију друштва и све друге и све остале друштвене субјекте који се залажу за духовну и моралну обнову да нам се у овој борби придруже. Ово није питање левице или деснице.
Здравље је у питању.