Држава да исплати оштећене раднике у пљачкашким приватизацијама
Данас је у Прес центру УНС одржана конференција за медије у организацији Српског покрета Двери, на тему пљачкашких приватизација у Србији и страдању радника, а све на примеру „Фабрике каблова“ из Јагодине.
Овим поводом, говорили су Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери, Ненад Лазаревић, председник Удружење радника „Каблови Јагодина“ , као и чланови удружења Славољуб Вујичић, Животије Благојевић и Радован Јанићијевић.
Бошко Обрадовић: Србија је земља неправде која се овде деценијама не успева исправити. Данашња конференција нас враћа на једну тему која је поприлично нестала из наше медијске и политчке реалности, а која нажалост веома погађа више десетина и стотина хиљада људи у Србији који су жртве транзиције и разних неправди. Поставља се питање да ли је могуће да комплетна јавност у Србији, политичка елита, медији и сви ми као грађани ћутимо на страдање радништва у Србији које је изградило ову земљу у последњих више од пола века. Задатак Српског покрета Двери и будуће власти морао би бити да се коначно подвуче црта, да видимо колико је то радника оштећено у претходном периоду, колика су њихова потраживања и да се види на који начин они могу бити обештећени. Држава Србија мора на себе да преузме ту обавезу да обештети раднике страдале последњих година у пљачкашким приватизацијама.
Ненад Лазаревић: Наше Удружење је настало са једним јединим циљем а то је да покуша да борбом кроз институције система, а не путем анархије, покуша да законито оствари своја своја права. Фабрика каблова је некада имала 10.000 људи, од њеног рада зависила је производња чак у Сибиру, Арабији, Алжиру, Либији а сада смо дошли до тога да молимо да нас саслушају, да погледају документацију, да их разуверимо да не тражимо ништа туђе нити да ћемо да отимамо било шта или да угрозимо стабилност. Једино што тражио јесте да се ови наши захтеви сагледају, проуче и да се по њима увиди какве могућности постоје да се то оствари. Оно што је такође јако битно, јесте да се нелегални и криминални судски потези, којима се у потпуности дезавуише закон повуку и прогласе неважећим.
Славко Вујичић: Радници фабрике су оштећени по неколико основа. Најмање 7.000 људи, запослених и пензионера, немају уплаћени радни стаж од четири до девет и по година. Они који су отишли у пензију отишли су на основу старосне границе и добили смо изразито мале пензије које износе непуних 22 хиљаде динара, што је мизерно и увредљиво. Не само што није уплаћиван стаж него је урађена још један неправда, када је пре три и по године усвојен унапред припремљен програм реструктурирања, фабрика је своје обавезе према Републичкој управи јавних прихода намирила тако што је Министарство финансија, односно Влада Србије, добила власнички удео, што значи да су постали део капитала и власништва у оквиру фабрике, што је легализовано преко Привредног суда. Радницима је требало да буде повезан стаж на основу примљених зарада, а то у пракси никада није спроведено.
Животије Благојевић: Ми се суочавамо са огромним притиском судства са таквим таксама и плаћањима само да би нас изнурили да се више нигде не појављујемо. На једном суђењу директор фабрике каже да није вољан да исплати јубиларне награде, као да ми тражимо да он то исплати из сопственог џепа!? Шта то значи није вољан? Је ли то његово приватно власништво, шта је? Суд у Јагодини је пресудио да платим 43 хиљаде судску таксу на неисплаћену јубиларну награду. Питам сада ову власт и господина „прворођеног“ да ли ћемо вечерас у 22 сата да гледамо како добро живимо у овој држави? Неће моћи тако, видећемо докле ће то да траје.
Радован Јанићијевић: Као инвалид рада имам примање нешто више од 9 хиљада динара. Волео бих да ми председник само објасни како ја као инвалид могу да живим са тим парама. Више пута смо остављали допис да нас прими али никада нас није позвао.
Инфослужба Двери