Двери: За бољи животни стандард грађана је потребна нова економска политика

     Да подсетимо јавност, од 2006. до 2020. године, власти у Србији су од укупне количине новца за субвенције (најмање 2 милијарде евра), чак 93.5% дале страним компанијама, а само 6.5% домаћим фирмама. Да се одлучивало другачије и паметније, данас не би имали овај огроман скок цена. Ако само упоредимо цене у последње две године долазимо до сазнања да је литар уља 2020. године коштао 140, а данас је 216 динара (увећање од 54%), килограм шећера је тада износио 63 динара, а данас је 103 (увећање од 64%), литар млека је коштао 90 динара, а данас стаје 124 динара (увећање од 38%), док се килограм свињског бута 2020. године куповао за 460 динара, а данас је његова цена 750 динара (увећање за 63%). Ови артикли су само примери колико је све поскупело у последње две године, а то је случај са готово свим производима. За то време, минималац у Србији је повећан са 30.300 динара на 35.400 динара, што је увећање од свега 17% и само показује колико је пала куповна моћ грађана.

Јасно нам је да је у целом свету економска криза, али оволика поскупљења су заиста огромна за Србију која спада у ред најсиромашнијих држава Европе. Она су се могла спречити управо другачијом економском политиком, односно улагањем у домаћу пољопривреду и домаће производне капацитете, уместо што се улагало у стране компаније које сав профит износе из Србије.