Иван Костић: Можете забранити Бошка Обрадовића, али не и идеју уједињења Србије и Црне Горе

     Бошко Обрадовић је човек који више име заједничког са Црном Гором него поједини монтенегрини из црногорског друштва, који су се тотално отуђили од Црне Горе Петровића, па сада више личе на домобране из НДХ и албанске балисте, којима је једини циљ да раскину везе Црне Горе са свим оним што је веже српство и православље.

Они не схватају да је њихово време прошло и да народ у Црној Гори већински подржава црногорску традицију и идентитет заснован на Косовском завету и Милошу Обилићу, баш онако како је Његош говорио у „Горском Вијенцу“ и Краљ Никола у песми „Онамо, ‘намо“, што је и доказао на величанственим литијама пре две године.

Црногорску суверeност која је добијена на Берлинском конгресу нико не негира, па ни Бошко Обрадовић. Овде је проблем што појединци из политичког и друштвеног живота Црне Горе, који хвала Богу нису већина, покушавају да преживљавају на измишљеним сукобима са Србијом, свему ономе што долази из Србије и са свима који се противе њиховој идеологији заснованој на политици Секуле Дрљевића и његових политичких синова.

Србија и Црна Гора јесу две братске државе и апсолутно је слободно право сваког политичара да износи своје ставове, који се темеље на томе да би заједничка будућност наших народа у некој врсти политичке заједнице била најбоље решење. Таквог става су и многи црногорски политичари, тако да нико у Црној Гори не треба да осуђује Бошка Обрадовића или нас остале који заступамо исте идеје.

Уверен сам да управо политичари млађе генерације у Црној Гори и Србији који су утемељени на хришћанским и породичним вредностима, могу да донесу духовни, биолошки и економски опоравак нашим земљама, јер досадашњи тоталитарни режими и лидери то нису успели, већ су само продубили поделе међу браћом.