Јаковљевић: Хоће ли српски пољопривредници кренути стопама колега из Румуније, Бугарске и Пољске?

Украјинско жито, а посебно пшеница, завршава у земљама ЕУ и ЦЕФТЕ, супротно договору између Украјине и Русије, које је уговорено уз посредство УН и Турске. Уговор је дефинисан тако да украјинско жито буде пласирано у афричке земље и земље Блиског Истока, међутим због непоштовања међународно-правно обавезујућег уговора, уз помоћ Брисела, јефтино украјинско жито из црноморских лука завршава у европским земљама.

Цена украјинског жита је дампингована субвенцијама Брисела, Вашингтона и Лондона, па самим тим прави нелојалну конкуренцију европским фармерима, који су са правом огорчени и масовно су кренули у протесте широм Европе.

Европска комисија (ЕК) је продужила бесцарински увоз за украјинске житарице на следећих годину дана. Због тако катастрофалне одлуке ЕК, пољски министар пољопривреде Хенрик Ковалчик је поднео оставку солидаришући се са пољским фармерима. Када ће се тако нешто догодити у српкој Влади?!

Са друге стране, српски фармери спорадично блокирају саобраћајнице, са све већим трендом свеопштих блокада. У тешкој ситуацији су произвођачи млека, меса, воћа и поврћа. Српски ратари принуђени су да продају кукуруз и пшеницу испод цене коштања, како би дошли до новца неопходног за пролећну сетву. Забраном извоза Влада Републике Србије спречила је ратаре да кукуруз и пшеницу продају по пристојним тржишним ценама, а данас су те цене готово за половину ниже. Посебан проблем представљају залихе кукуруза од око 2 милиона тона и пшенице од око 1,5 милиона тона, јер поред финансијског губитка, српски фармери имаће проблем и са складишним капацитетима. На основу предвиђених и засејаних површина, као и стања житарица, очекује се род пшенице од око 4 милиона тона и кукуруза од око 8 милиона тона.

У низу проблема који прате српски аграр, додатно незадовољство представљају лоше и погрешне одлуке ресорног министарства, као што су проблеми везани за Е-аграр, Закон о изменама закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, кашњење са субвенционисаним комерцијалним кредитима, погрешним и недовољним увођењем прелевмана, лошом контролом здравствене исправности прехрамбених и пољопривредних производа и погрешним финансирањем млекара које продају млеко у праху кондиторима.

Приметно је да ресорно министарство покушава да искористи српску неслогу и да поједине зване или самозване представнике удружења пољопривредних произвођача заврбује, протесте обесмисли, а за појединце блиске властима обезбеди услове за високу корупцију. Сетвени радови увелико су току, а ни један једини динар од субвенција није стигао до пољопривредника. Пољопривреда је постала жртва Е-аграра. Уместо да Е-аграр унапреди, он ће „упокојити“ пољопривредну производњу и пољопривреднике и испразнити ионако полупразна села наше Србије.

Српски пољопривредници могу увек да рачунају на подршку Српског покрета Двери, јер ми знамо да без српског села и српског сељака нема прехрамбене сигурности и здраве хране за наше младе нараштаје.