Као пољопривредник и један од ретких народних посланика који живи и ради на селу, говорим у име села и домаћих пољопривредних произвођача.
У овим глобалним и у сваком смислу кризним временима, држава која има овакву Владу, ресорна министарства, Привредну комору Србије и Дирекцију за робне резерве реално има разлога за страх и свеопшту забринутост. Неозбиљне и контрадикторне изјаве председника државе о снадбевености тржишта енергентима и основним прехрамбеним производима додатно су збуниле и узнемириле нашу јавност.

Савет за село, пољопривреду и предузетништво нашег покрета годинама уназад опомиње и упозорава јавност и релевантне представнике власти о неопходности развоја пољопривреде и прехрамбене самоодрживости, што се у оваквим временима показало више него тачно.

Број становника у Србији је нешто испод 7 милиона. Површина пољопривредног земљишта је око 5,1 милиона хектара од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара. Ове године обрађено је око 3,5 милиона хектара, што указује да око 0,7 милиона хектара је остало необрађено. Такав луксуз у овим кризним временима једна озбиљна држава не сме да дозволи. Поставља се питање како је могуће да држава са оваквим потенцијалима и ресурсима брине за своју прехрамбену сигурност?

Изнуђена и готово насилна све већа индустријализација Србије, довођењем страних компанија довела је и до одлива сеоског становништва у веће индустријске центре, док су сеоска и рурална подручја готово потпуно опустела. Томе у прилог говори чињеница да од 4709 села, 1200 је потпуно празно, а још 1000 се спремило на изумирање. Колико је индустрија мотор развоја једне привреде, толико је пољопривреда неминовност, насушна потреба која се подразумева уколико хоћемо да сачувамо пољопривредну самоодрживост, прехрамбену сигурност, здраву исхрану становништва, безбедност и војну борбену готовост, као и независност од увоза.

Србија данас бележи суфицит готово свих пољопривредних берзанских роба међу којима предњаче кукуруз и пшеница са по 2 милиона тона вишка, али то не значи да треба извозити сировине, већ их оплеменити кроз прераду и иностраном тржишту понудити готове производе.

Крајем новембра 2021. године, Влада је замрзла цене 5 прехрамбених производа и та мера је и даље на снази. Поставља се питање коме је овом мером Влада заиста помогла, а кога је угрозила? Дугорочно ограничавање цена основних животних намерница је штетно и неодрживо, посебно у ситуацијама када су инпути који дефинишу цену тих производа значајно нарасли.

Да би се успоставило колико толико поштено тржиште и да терет ограничења цена не падне само на плећа произвођача, прерађивача, па и делом на трговце, већ да се последице кризе равномерно распореде на све субјекте у ланцу производње, прераде, трговине и потрошње, предлажемо следеће конкретне мере:

1. Одредити основне прехрамбене и пољопривредне производе који су од суштинског значаја за исхрану становништва;
2. Пописати и утврдити стање свих стратешки и суштински важних пољопривредних и прехрамбених производа у Дирекцији за робне резерве;
3. Увести паритете између примарних пољопривредних производа и готових прехрамбених производа. Готове прехрамбене производе везати за сировине, односно инпуте на које би додали објективне трошкове производње и Уредбом ограничену трговачку маржу и тако добили цене које задовољавају све учеснике од њиве до трпезе;
4. На основу социјалне карте заштитити социјално најугроженије становнике издавањем ваучера (вредносних чекова) или грантова (условних чекова) искључиво за куповину домаћих производа;
5. Државне институције обавезати да за време трајања енергетске и прехрамбене кризе купују домаће индустријске, прехрамбене и пољопривредне производе, а оне из увоза само уколико не постоје на домаћем тржишту;
6. Извршити брендирање и постављање ознака о пореклу домаћих производа. На тај начин, потрошачи би препознали домаћи производ и вођени економским патриотизмом, такве производе радо куповали;
7. Пооштрити фитосанитарне ветеринарске, трговинске и све друге контроле како би се предупредиле евентуалне злоупотребе подстакнуте повећаном тражњом, а све на уштрб квалитета прехрамбених и пољопривредних производа.

Ове конкретне мере су само део пакета мера који ће Српски покрет Двери кроз свој скупштински рад понудити грађанима Србије. Србија је богата и благородна и неће бити гладна уколико је воде српски домаћини и људи од знања.