Јаковљевић: Од налакираних ноктију Марка Чадежа, далеко више забрињава што је он експонент страног интереса у Србији
У јавности се последња два дана доста говори о налакираним ноктима председника Привредне коморе Србије (ПКС) Марка Чадежа. Оно међутим што далеко више забрињава од његових лакираних ноктију јесте то што је он, као и Ана Брнабић, експонент страног интереса у Србији. Марку Чадежу је на првом месту интерес страних мултинационалних компанија које послују у Србији, док су му домаћи привредници потпуно у другом плану.
Највећи проблем представља Закон о Привредним коморама који се примењује од 1. јануара 2017. године, где се кроз члан 33. овог закона увело обавезно чланство и обавезно плаћање чланарине Привредној комори Србије. У 2021. години Србија је имала 400.646 регистрованих активних привредних субјеката који су разврстани као микро, мали, средњи и велики привредни субјекти. Овај закон су подржале Привредне коморе Аустрије и Немачке и образложење за увођење новог Закона о привредним коморама је да ће овакав систем бити ефикасан сервис и заступник интереса привреде, како малих, тако и великих компанија које ће им омогућити да се међусобно повезују кроз систем добављача. Он је усвојен по хитној процедури без јавне расправе, изостало је и учешће привредника, а на крају се испоставило да закон негативно утиче на привредне субјекте и пословни амбијент.
Обавезно плаћање чланарине представља још један парафискални намет привреди, који додатно отежава чињеница да износ чланарине није предвиђен законом, већ је у питању одлука која је препуштена Скупштини Привредне коморе Србије. Оваква одлука је препуштена на слободно тумачење, одлучивање и „добру вољу“ Привредној комори Србије, што за последицу може имати непредвидиве парафискалне трошкове по привредне субјекте. Обавеза чланства и обавезне чланарине не постоје у већини источних земаља, али ни у западним попут САД, Данске, Шведске, Канаде, Велике Британије, Норвешке…
Члан 33. Закона о привредним коморама Србије у првом ставу говори да се средства за рад Привредне коморе Србије обезбеђују из чланарине, накнада за услуге и других извора у складу са законом. У ставу 2. истог члана Закона стоји да се висина јединствене чланарине, основица и стопа за обрачун, начин и рокови плаћања чланарине, утврђују одлуком Скупштине Привредне коморе Србије.
Српски покрет Двери залаже се за укидање обавезног чланства у ПКС и укидање овог парафискалног намета. Чланство у невладиној организацији, као што је ПКС, може и мора бити на добровољној основи, а не силом и законом наметнуто.
Милован Јаковљевић
Народни посланик
Потпредседник Двери