Јаковљевић: Проблем у најави – осигурање усева и противградна заштита

      Влада РС и ресорно министарство су смањили субвенцију за осигурање усева са 70% на 40% на подручјима пет округа у којима је велика учесталост штета изазваних градом, а то су Моравички, Златиборски, Колубарски, Шумадијски и Подунавски округ. Овом одлуком висина субвенција за осигурање усева изједначена је на територији целе државе, осим у пределима где се привређивање обавља у отежаним условима, на таквим подручјима субвенција је 45%. Пољопривредници су са правом незадовољни јер осим смањења субвенције, цена осигурања је значајно порасла у односу на прошлу годину.

Када је у питању противградна заштита, Законом о одбрани од града у Члану 16. тачка 5. дефинисано је да накнада за противградне стрелце не може бити већа од 20% од просечне нето зараде у Републици Србији. Овај члан закона мора под хитно да се мења јер у пракси накнада која се исплаћује противградним стрелцима до ове 2023. године износила је 4000 динара, уз најаву повећања од 500 динара. Овако ниска принадлежност људима који по невремену у сред ноћи испаљују противградне ракете је понижавајућа и овај износ се мора значајно увећати.

У члану 15. Закона о заштити од града каже се да осигуравајуће куће морају платити 10% од укупних премија наплаћених за заштиту усева у републичку касу. Сматрамо да је тај изос недовољан и да се мора повећати на 20%.

Од укупно 7,7 милиона хектара брањеног подручја, 5,1 милион је пољопривредно земљиште које брани 1650 противградних станица и око 1800 противградних стрелаца, чијим радом руководи 13 радарских централа широм Србије. Годишње се просечно бележи 110 дана са развојем градоносне облачности, а око 60 дана се врши засејавање градобитних облака сребро јодидом, при чему се испали око 12 000 ракета. И поред тога, годишња штета на усевима је већа од 2 милијарде динара.

Сезона противградне заштите траје од 15. априла до 15. октобра, а број стално запослених је 210. Противградна заштита се финансира из буџета Републике Србије и на годишњем нивоу износи око 10 милиона евра. Сматрам да је ово недовољно и самим тим ЈЛС (јединице локалне самоуправе) најчешће посежу за финансирањем из локалних буџета, што је у супротности са законом, а уједно угрожава друге позиције буџетских корисника.

Предлажемо Влади РС и ресорном министарству да врате износ субвенције од 70% на све полисе издате за осигурање усева у 5 округа у којима је повећан ризик од града. Потребно је урадити и следеће:

• Повећати број аутоматских противградних станица и додатно дигитализовати овај сектор;
• Повећати број ракета по противградној станици;
  Санирати и поправити објекте и лансирне рампе;
• Повећати надокнаде противградним стрелцима на 20 000 динара на месечном нивоу;
• Извршити набавку радне опреме за све раднике на противградним станицама;
• Појачати одбрану од града, посебно у подручјима Мачванског, Колубарског и Златиборског округа, односно у појасу до Републике Српске и Босне и Херцеговине, одакле нам најчешће долазе градобитни облаци;
• Предлажемо да се цело подручје, са обе стране Дрине, покрије аутоматским противградним станицама.

Успостављањем квалитетне противградне заштите очуваћемо наше усеве, обезбедити квантитативну и квалитативну исхрану становништва, а самим тим и прехрамбени суверенитет државе и народа у овим кризним временима.