Костић: Хоће ли власт и око пријема тзв. Косова у УН подлећи под притиском западних политичара и амбасадора?

     Новим планом Макрона и Шолца за Косово и Метохију јасно се дефинишу обавезе Србије у нареднем периоду. Изгледа да је овај план „нова архитектура“ о којој је недавно причао председник Србије. Да ли је он овај план „узео у руке“ или није, како он каже, апсолутно је небитно, јер је очигледно да ће му емисари Макрона и Шолца тај њихов пројекат ускоро доставити.

Овај нови план предвиђа да се 2023. године постигне суштинска нормализација односа између лажне државе Косово и Србије. Такође се наглашава да Србија без признања Косова никада не може постати члан Европске уније и да мора да прихвати „реалност“ када је Косово у питању. У документу се говори и о финансијским уценама којима ће Србија бити изложена ако не прихвати овај план. Ово све јасно указује на то да ће наша власт врло брзо морати да се одлучи да ли продати своју вековну територију за шаку долара или ће чврсто стати у одбрану свога суверенитета и територијалног интегритета.

Оно што је најважније у документу је да се од Србије тражи да се више не противи чланству Косова у међународним организацијама, као што је био случај са Интерполом и Унеском, чији члан Косово није успео да постане протеклих година, првенствено захваљујући дипломатским акцијама представника Русије. Око ове ствари можемо да очекујемо највеће манипулисање са грађанима у наредном периоду. Власт у протеклом периоду стално говори, „ми никада нећемо признати Косово“. Признање од Србије се формално и не тражи, оно што се тражи је да не забрањујемо пријем Косова у УН и да утичемо на Русију и Кину да не уложе вето у Савету безбедности!

Треба нагласити да је за пријем Косова у УН потребна сагласност 2/3 чланица Генералне Скупштине УН и након тога сагласност свих чланица Савета Безбедности, у коме су Русија и Кина. Тренутно је незамисливо да Русија и Кина не уложе вето, када би на дневни ред дошло гласање по питању Косова.

Долази време да председник Србије и његова странка покажу да ли имају храбрости да се уз национално јединство и слогу одупру притисцима са запада или ће њихова родољубива реторика опет бити само још једно слово на папиру искључиво за замајавање грађана и њихових бирача, а на штету најважнијих националних интереса.