Маринковић Савовић: Матерњи језик кључан за очување идентитета једног народа

Најбитнији разлог за тако нешто јесте чињеница да је од свих држава у Европи, Србија на последњем месту по недељном броју часова матерњег језика у школама, са пет и мање. Поређења ради, у осталим европским државама, ситуација је следећа: Француска – 12 часова, Немачка – 9 часова, Грчка – скоро 9 часова, Шведска – 8 часова, Данска – скоро 7 часова, Бугарска – 6,5 часова… Ово посебно добија на значају ако знамо да је очување матерњег језика један од кључних елемената за очување идентитета једног народа, што се посебно односи и на српско ћирилично писмо, аутентично за српски језик. Неговање српског језика и ћирилице мора да се реши системски и стави у законски оквир, тако што би сви службени обрасци и дописи, били исписани ћириличним писмом. Нема ваљаних разлога због којих бисмо запостављали наше ћирилично писмо и српске речи, а давали предност било ком другом писму и англицизмима или германизмима.

Са друге стране, поражавајућа је и чињеница да је сваке године све мања заинтересованост међу младима да студирају српски језик и књижевност и да је на Београдском универзитету већ неколико година уназад, број уписаних студената далеко мањи од броја места за студирање.