Маринковић Савовић: Просветар – непожељно занимање

      Наиме, на две групе на Филолошком факултету у Београду, на којима треба да се образују будући професори српског језика и књижевности који би требало да предају овај предмет у школама, ове године се пријавило на једну групу само 35, а на другу 34 будућа студента на укупно одобрених 190 места! На ово треба треба додати још један поражавајући податак – укупан број одобрених места на Филолошком факултету ове године је 1393, а укупан број пријављених студената је само 979.

Слично је и на осталим наставничким смеровима по другим факултетима. Тако се за будућег наставника физике на Универзитету у Београду пријавио само 1 студент на одобрених 25 места, за наставнике хемије само њих 7 на такође одобрених 25 места, а за наставнике математике се пријавило 135 будућих студената на одобрених 250 места.

Колика је незаинтересованост за рад у просвети, ови подаци најбоље говоре. Међутим, мало ко ово увиђа као проблем и очигледно, нико се њиме не бави. Управо зато треба јасно истаћи да је то проблем вишегодишњег систематског урушавања позива наставника и професора на сваки могући начин – од плата које су ниже од републичког просека, преко умањених права а увећаних обавеза којима се систематски урушавао углед просветних радника, до нагомиланих административних послова за наставнике и професоре на уштрб њиховог основног посла, а то је васпитање и образовање деце.

Стога, поставља се логично питање – Ко ће нам у будућности учити децу? Овај проблем и његово решавање још ниједна просветна стратегија није сагледала.