Миленковић Керковић: Изјаве председника Републике о драстичном повећању животног стандарда су психолошка манипулација грађана Србије

   Износећи различите макроекономске индикаторе, попут БДП (бруто друштвеног производа), али без податaка о БДП per capita (укупнa производњa по глави становника), говорећи о квантитативном расту плата и пензија и о тзв. базној инфлацији али не спомињући раст индекса потрошачких цена (CPI consumer price index), индикатора који показује како промене цена заиста погађају потрошаче, поредећи привредни раст Србије и Немачке кроз тзв. кумулативне стопе раста и уз много других „опсенарских техника“, председник Вучић покушава да гладне и осиромашене грађане Србије убеди да живе никада боље.

Примера ради, изношење података о БДП (бруто друштвени производ) једне земље као искључивог параметра напретка, може довести до закључка да је економија Етиопије (са приближно 111 млрд долара БДП) напреднија од економије Луксембурга (око 85 млрд долара БДП), а у стварности тек индикатор БДП по глави становника (BDP per capita) јесте кључни индикатор животног стандарда грађана, јер он показује да грађани ове афричке земље имају мало користи од БДП, јер он по глави становника износи само 900 долара, док у Луксембургу он износи 130.000 долара. Зато БДП-а по глави становника и нема на Вучићевој табли јер би показао да је укупна производња по глави становника у Србији, а тиме и животни стандард, износи само 7150 евра по грађанину Србије годишње. После БиХ (5900 евра) и Северне Македоније (5350 евра) овај параметар животног стандарда је најнижи у региону и наравно најнижи у Европи. Председник крије да БДП по глави становника, а тиме и стандард, у Хрватској износи 15.600 евра, у Црној Гори 7500 евра, у Бугарској 8750 евра, Турској 13.500 евра, док у ЕУ овај индикатор износи 33.000 евра по глави становника. Још је 2011. године БДП per capita у Хрватској износио 11.900 евра, па би Вучићевој власти била потребна 291 година да овим кораком „економског тигра“ сустигне хрватски BDP per capita. За сустизање просека у ЕУ, СНС-у и Вучићу потребни би били миленијуми.

И подаци о просечној плати у Србији и у региону су предмет манипулације јер Вучићева кинеска табла није показала кључни индикатор – индекс потрошачких цена који је неопходан да би се сагледао стандард грађана, јер кретање просечних плата не казује ништа ако се не прати кретање нивоа цена и шта за плате може заиста и да се купи. Док је омиљени Вучићев индикатор тзв. базна инфлација из које су искључене све екстремне вредности, индекс потрошачких цена CPI показује и промене цена електричне енергије, регистрације аутомобила, путарина и друга оптерећења која, када се укључе као параметри, показују раст цена далеко изнад 16% колико је званична годишња инфлација у Србији. Индекс потрошачких цена у Србији, од полазне 2007. године, у марту 2023. године износи 260 јединица, док је у свим осталим земљама окружења овај индикатор дупло мањи, па тако у Хрватској износи 122, у Црној Гори 130, Северној Македонији 145, а у ЕУ 120. Све то говори јасно да су трошкови у Србији порасли двоструко, а услови живота у Србији се више него дупло погоршали у односу на све земље у окружењу и у односу на ЕУ.

Говорећи о просечној плати од 718 евра у Србији, председник је изоставио да прикаже да је она у Хрватској 1150 евра, у Црној Гори 980 евра, а да по овом параметру у 2022. години Србија није достигла ниво Хрватске из 2012. године, када је просечна плата била 748 евра. Такође, минимална нето зарада у Хрватској износи 560 евра, а у Србији 40% мање од тога, тј. 342 евра. Председник је пропустио да изнесе и да медијална зарада (она коју прима већина грађана) у Србији износи нешто више од 500 евра, а да је Србија лидер у региону само по индексу корупције власти.

Оваква манипулација подацима је бескрупулозна, а чињенице које председник Србије свесно селективно износи су полустине и служе за даље слуђивање грађана Србије, како би гладне и осиромашене људе навео да посумњају у сопствени доживљај реалности.