Миленковић Керковић: Извртање вагона са отровом је слика односа власти према југу Србије и Нишу

    Да ли чуди да је на Југу Србије 100.000 људи мање за последњих 11 година? Власт која за Национални стадион у Београду и за разне пројекте од националног значаја у Београду планира да се задужи више од 4,5 милијарде евра, а да вагоне са отровним теретом превози деоницом најгоре пруге у Европи и кроз центар Ниша, јасно је да је становнике југа Србије већ отписала и препустила Аљбину Куртију.

Тражимо прекид железничког транспорта опасног терета овом пругом све до њене реконструкције и измештања дела железничке пруге која пролази кроз центар Ниша. Ово су питања за министра Весића, министарку Вујовић и за руководство АД „Инфраструктуре железнице“:

1. Ко је одговоран што није ни почео да се спроводи пројекат модернизације пруге Ниш-Димнтровград и измештања пруге из центра Ниша, потписан још 2018. године, а који је требало да почне 2020. године, вредан 134 милиона евра, са бесповратнин средствима од 73 милиона евра и додатних бесповратних 34 милиона евра за изградњу обилазне пруге око Ниша.
2. Да ли се опасан терет од 20 тона отровног амонијака, након извртања вагона, излио у Нишаву или отишао у ваздух? Ко тврди и који је доказ да амонијак није исцурио у Нишаву?
3. Ко је из АД „Инфраструктуре железнице“ одговоран што се опасан садржај транспорта превози пругом Ниш-Димитровград за коју у свим документима међународних удружења железница стоји да је „уско грло“ најниже D3 категорије у читавој Европи, на којој је због опасности брзина ограничена на 30km/h?
4. Ко је одговоран што композиције теретних вагона са отровним и опасним садржајем у власништву компаније „Еликсир Група“ и ко зна са још којим опасним теретом свакодневно пролазе пругом кроз центар Ниша? Ко би био одговоран да су се вагони цистерне изврнули у центру Ниша?
5. Који су приватни превозници лиценцирани за превоз опасног материјала на прузи Ниш-Димитровград и по којим протоколима?
6. Које су процедуре и протоколи железничког саобраћаја прекршени јер се композиција од 20 вагона тешка више од 18.000 тона кретала железничком трасом D3 на којој је ограничење тежине 12.000 тона?

У одговорима на ова питања која значе живот за грађане југа Србије и његовог административног центра Ниша налазе се и узроци трагичног смањења броја становника југа Србије који је за 11 година изгубио 100.000 људи.