Миленковић Керковић: Посланици Двери ће се у Скупштини борити против партијског поробљавања правосуђа  

   Јавна расправа о предлозима пет предложених закона – Закон о судијама, Закон о уређењу судова, Закон о јавном тужилаштву, Закон о Високом савету судства и Закон о Високом савету тужилаштва – завршена је 15. јануара у 23ч 59мин, а Влада је већ на седници од 17. јануара усвојила предлоге ових закона и упутила их у Парламент.

Јасно је да је немогуће да се за ово кратко време јавности предоче сви пристигли предлози и критике стручне јавности са бројних састанака током јавне расправе, а Министарству правде достављено је 58 предлога са коментарима. Јасно је да и овим начином СНС режим по ко зна који пут обесмишљава суштину и циљ јавне расправе, а Влада крши сопствени Пословник о спровођењу јавне расправе.

Дан касније народни посланици су добили предлоге 11 закона које предлаже Влада Србије, а о њима ће се, највероватније, хитно одлучивати већ почетком наредне недеље, на седници Скупштине која ће по ко зна који пут бити сазвана у року од 24 сата.

И садржином и начином на који Влада експедује правосудне законе на одлучивање Парламенту, јасно је да се спрема додатна политизација и партијско заробљавање судства и тужилаштва уместо прокламоване независности правосудне гране власти. СНС спрема себи ново оруђе за одржање на власти, а то су судије и тужиоци потпуно зависни од партијске номенклатуре. Уместо прокламоване „деполитизације“ судства спрема се апсолутно потчињавање судства и тужилаштва партијским, али и утицајима крупног капитала. Измештање судске функције из парламента, који треба да буде израз непосредне и суверене воље грађана, довешће до укидања принципа „кочнице и равнотеже“ као суштинског начела поделе власти у парламентарним демократијама.

Пут за увођење и легализацију партијског судства спроведен је у више корака на које је Српски покрет Двери истрајно указивао – измена закона о референдуму, одржавање референдума за измену Устава, уставни амандмани и коначно правосудни закони. Методе су увек биле исте – хитност, изостанак или фингирање јавне расправе, ћутање медија, кршење закона и демократских принципа, игноранција од стране дела опозиционих странака. Српски покрет Двери је на овакво извргавање демократије руглу упозоравао и 2021. године приликом усвајања Закона о референдуму и народној иницијативи, а без јавне расправе и по хитном поступку, са укинутим цензусом као условом пуноважности. Двери су једна од ретких политичких странака која је водила активну уставобранитељску кампању против промене Устава Србије јануара 2022. године и која је бранила вољу грађана на гласачким местима и одбранила је у свим великим градовима. Све време смо истицали да је циљ уставних промена коначна политизација правосудне функције.