Миленковић Керковић: Уместо Вучићеве милостиње родитељима је потребна обнова вредности

    И у свом синоћњем 290-том по реду обраћању нацији, завијеној у црно након два стравична масакра и ескалације спирале насиља након 3.маја, председник Републике је, уместо одговорности, стотинама хиљада грађана који на улицима траже његову оставку, понудио „колаж“ својих опсенарских техника. Као и до сада, најављујући изборе, али без прелазне Владе, Вучић је серију макроекономских показатеља, који не говоре ништа, и служе само за слуђивање нације, искомбиновао са најавом подмићивања сегментираних слојева становништва, новцем којим ће, као и до сада, јавни дуг државе увећати и изнад 35 милијарди евра, колико је Влада Ане Брнабић до овог априла задужила земљу.

Очито уплашен скорашњим крајем свог аутократског режима, Вучић је још једном посегнуо за мерама за које сматра да ће најсиромашнијем становништву у Европи помоћи да заборави да су и он сам и његов европеизован радикалски режим прегазили саму светињу живота, заробили правду и ослободили насиље.

Поред појефтињења хлеба „Сава“ за три динара, поред понижавајућих молби ММФ-у да струја не поскупи у презадуженој земљи, поред обећања о повећању пензија, Вучић је, очито притиснут трагичним догађајима у којима су жртве била деца, у свом стилу свемогућег власника нашег новца, обећао и меру од 10.000 динара за свако дете до 16. године, која ће бити исплаћена мајци, самохраном оцу или старатељу детета.

Овај јефтини популизам и корумпирање сопствених грађана, сада мајки и деце, њиховим сопственим новцем који ће враћати са каматом, је последња одбрана овог режима. На жалост, мајкама у Србији је и тих 10 хиљада динара потребно јер само за једнократне пелене месечно издвајају 12.000 динара, а за прегледе, лекове и опрему за породиљу и бебу је потребно од 1.500 до 3.500 евра. За приватне лекаре и прегледе у корумпираном и урушеном здравству потребно је и много више пара, а приватни систем просвете створен за новообогаћену елиту, такође је недоступан већини родитеља и деце у Србији.

Уместо једнократне помоћи „из хеликоптера“ Србији је потребно да се прегажени систем вредности изгради из темеља. Уместо некрофилије, криминала, проституције и насиља које нас запљускује са насловних страна таблоида, из ријалити програма са Пинка, Србији треба обнова односа према врховној вредности – према животу. Однос према животу као светињи једног друштва креће од самог породилишта. Услови у породилиштима, од хигијене и хране, па до акушерског насиља и понижавајућег третмана мајке, само су почетак гажења вредности које нас је довело до слома свих осталих вредности у друштву. Однос према животу мора да се мења, најпре у породилиштима – тамо где живот настаје, а не исплатом 10.000 динара.